Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

178

мању од прве, из које се кроз велика двокрилна врата, на једне слободне степенице ступи, које нас доле у парк воде и које су при данашњој светковини са милијонима ламама осветљене.

Ca оне друге стране „Филипове дворане“ улази се у тако названу „шкољеку-пештеру“ један широки и тавно осветљени простор, који је ходником раздвојен тако, да Gaчињава два једномерна полукруга. _ Оба та полукруга имају“ у себи примамљивост, у којима је пекад по једна гомила мраморних камења лежала, преко којих је вода скачући у вис на исто падала и неку ладовину распростирала; потом простору виде. се“ удесних баштених столица вешто израђене од трске п рогоза. Између оплетених пи цвећем украшених заграда, виде се више клупа јастуцима покривених, у средини истог види се горећа лампа, која распростираше пеку тавну светлост, на подобије летње месечпне, преко

падајуће и пљускајуће се воде.

___М ако су те обе, од шкољака пештере, тако примамљиве, пшак имају у себи неко страховито својство, оне представљаху оне, од једног тиранског и неповерљивог краља тако вешто пронађепе „просторе прислушкивања“ —- дијонове уши — ми можемо у једној од тих округластих пештера јасно разумети, што се год у оној другој, па ма и најлакше говори, и ако су исте широким ходником и преградама раздвојене. - i

У једном од тих примамљивих простора, баш се сад приближаваше висока госпа, коју смо с оцем Матијом доћи видели. Она ношаше на себи од црвено-ружичне свиле огртач, који јој и главу до половине покриваше, тако, да се само њезина црна од атласа образина, могла видети, из које два прна ока необичном ватром севаху.

За овом госпом следоваше из Филипове сале један господин у сомотском оделу, ношње рибара напуљског. Његову главу украшава мрежа, са зеленом, као море, пантљиком, зелене паптљике украшаваху кратке панталоне, као море зелени но сребром извезени су му и рукави, а његово лице трикриваше такође црна образина,