Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

114.

Док је та госпа у дрвеноме огртачу, у једну од тих пештера ушла и морско зелени рибар за њом сљедовао, увуче се, од њих неопажен у ону другу један "чудновалти доктор о великом белом бароком с карикатурском обравином 1 И дебелим штапом; он се страшно обрадовао, кад је видео да у тој другој чести Дијонова — увета, не беше никог, и тако могаше мирно прислушкирати што оне обе, њиме пажљиво праћене маске у оној другој поли говоре. —

- Рибар сустиже госпу, — OH „додирне њезино раме. ___„Што бежиш ти од мене, пророчице 2“ рече рибар,

пророковица се зачуђено окрете, „лепа маско, ја бих ти

радо моју руку пружио, да би се и мени тама расветлила, “

„Ja не бежим, рибару, ја сам рада да се, за једно магновење овде разладим.“ -

То ми онда дозволи да се заједно овде разладимо; твој појав а и твој глас, у пркос те твоје образине долази ми тако познат, да би те ја молио, да те омем за неколико ми= нута послушати, како би дознао, ко си ти,“

„То ти не ћеш дознати личино !“

„Ти ме опомињеш на —_ ево ти моје Руке и кажи ми истину !“ НИК

Морско-зелени OJ пружи пророчици, по што је хитро своју рукавицу скинуо, своју, скупоценим протењима, украшену леву руку.

„Ти си научен да заповедаш, као што ја видим, а твој пут води те к престолу — ха ха ха — принче Франциш_ ко, да ли је то доста истину казано 2 ви заборависте на вашу небоплаву рибарку! зар нисте приметили, да и један небоплави Домино између гостију има Не оклевајте, оставите врачарицу да свој мрачни занат тера!“ =

„Јулијо, је ли могуће, божанствена жено, ти си то,“ викну радосно принц Францишко од 5 и хтеде госту K "једној клупи повести,

„Опростите мој принче, ми нисмо у двору Напуљском, и од оног дана од кад сте ви испред мојих ногу клечали, прошло је доста времена, сувише доста, да вас — заборавим!“

»Јулијо, шта то говориш, како би онај дан икад за-