Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

177

„Bu come pasmpaskenn ipmHuelt __А. кад нисам то био, кад год сам Јулију видео #“ 5 „Неко долази, збогом, мој принче! Будите уверени, да вас грофица од Генус свим срцем и свом душом љуби!“ | „Ти пророчице моја, мораш остати, па ма ме и самог живота сталој“ — и 5 ; Да смо бежећој Аји, у том магновењу образину скину-

(ди, могли бисмо њезино победоносно лице видети које се _ смејаше.

Али она је била убеђена да јој тај задовољавајући

осмех нико видети не ће.

Шринц ђипи, — гласови се неки приближаваху, он дакле пође к ходнику, — Јулије нестане иза стубова Филипове сале, а поред ње, к њему идући корачаше једна туркиња водећи испод руке Винцерса, а пз друге половине пештере указа се чудновати доктор. “

„Она је победила!“ мрмљаше отац Матија — доктор чуда — и похити такођер за врачарицом увијеном у дрвеноме огрталу, да јој на услузи буде.

Али Туркиња додирну својом малом ручицом раме Винцерса, кад“је оно морско зелени рибар поред њих прошао,

„ПШринче Францишко!“ викну они.

„Ila још у пештери —- то је чудновато! Ако имате и ви вољу Маркизо да се мало овде у овом ладном ваздуху одморимо 2“

„O драге воље Дон Алосаго, но међутим — морамо прет на уста ставити, ако смо ради да по тој месечини шврљамо !“ i

„У добро сте ме време опоменули! — Благодарим, Маркизо! У мало што не заборави, да се овде издати можемо !“

„Како би било, Дон Алосаго, кад би ви тамо у рогзу место заузели, а ја да у другу пештеру одем Тако би били уверени, да нас нико прислушкивати не би могао, а ипак би једно друго добро чули и разумели!“

_ „Какова забавна мисао, поштована Маркизо - али имам учинити само једну предпоставку: да би се тиме морао вашег друштва лишити! А онда се лишавам свега!“