Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

176

; ; 5 ~

каше забадава на твој повратак, на једину речицу твоје љу-

"бави и на једини само знак из даљине !“ = = „Грофица од генус беше гоњена мој принче, како би

— дакле и смела помислити, да ће је Францишко ког она

љуби, који је са својом наклоношћу почаствовао, само по-

гледа удостојити.“ а

„Јулијо, моја душа принадлежи теби! Ти не сомеш више никуд испред мојих очију, ти мораш моја бити!“

„То је запста утеха, мој принче такове речи елушати!“ говораше са свим примамиво и с радошћу гледајући клечећег Аја, пошто је руку подигла и своје огртало на страну пребацила; „али ја не смем више за вама, ићи! IIy_штајте ме да бежим! — нека буде и ово доста, Jep кад помислим на оне опасности које сам до овог. места претр= цела, само да се с вама још једанпут видим, и какову опас-= ност претрпела док сам слободну улазницу набавила! — Да, принче само вас да још један пут видим, то беше моја једина жеља -— а сад збогом!“

- „Јулијо |“

„Ви заборављате принче, где се налазимо! Небо-плава. рибарка може се у један пут појавити, а то би била чудновата појава, кад би још видела, да море-зелени рибар у место пред њом, пред једном страном врачарицом клечи!“

„ја ћу, још ове ноћи, оставити Мадрид, ако ти захтеваш!« -

„А куд сте наумили, принче»г — ви "који ћете једну краљицу узети, не морате бежати, али гоњена Јулија мора да бежи!“ i ;

»(0, остани, нико ти не сме овде ни длаке у глави днрнути, нико те одавде не сме одвести! Иако моја рука шпањоку краљицу пред олтар одведе, то ће бити онда -један акт политике, а не љубави! Моје срце припада божанственој Јулији, дражесној грофици од Генус!«

„Не закљините те се мој принче, идите!“ ;

„Ha Kopaka, хајдмо, да на оном месту тамо, где ће нас рогоз, трска и водопад прикрити, један слободни час нашег састанка прославимо!“