Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

182

Изабелу, чије плаве очи с неким задовољством па њега упрте беху. Она га узме под руку, и корачалце, пспуњена задовољством и радошћу, уза младог и лепог племића, коме је своју душу п своје срце поклонила,

Францишко узме, полако и узбуђено, после неколико минута хода, POO ручицу своје госле и нацрта на длану

Kun MH.

Изабела застане, као да. се обрадова што ју је Серано познао. — | =

уја сам вас одавно опазила. — ад ће те морати мало дуже са мном ходати и говорити!“ рече Изабела.

„ја се нисам надао тој великој срећа, да ће краљица, сампом данас једну боју носити!“

„Тај знак моје накдоности беше радост и врлина за мене! А како би ме ви п иначе У овој гунгули и наћи могли — како -би и ја вас познати могла! И —- с вами говорити!“ шапуташе молу детињо, полу пробуђено и пспод маске заруменивша Изабела.

Францишко осети, како га нека ватра проби.

» 0, што сада несмем пред -вами клекнути, и вашу краљевску руку пољубцима обасути!“ рече он, узнемирено и у заборавности стленувши краљичину руку, оп осети с неким потресом, да се тај притисак повтораваше — да ли се он преварио У Не! млада дветајућа: п љубавна Кра Рила хтеде га тиме мало ослободити. =

»Овде је у дворани страшна запара, Дон Серано!“ рече она. ||

„Ако ваб смем кроз Аудненц-дворану. треко ходника, у парк одвести где би нам свеж ваздух прајао! =

„Можемо само да пазимо да наб нико не види —_ да ли се опомињете Лон Серану, да сам с вами већ једанпут по парку ходала 2“ -

„Оне ноћи, кад сте хтели G Маркизом, предтрадије То-

; ледо посетити =

„И кад ми је чудновати (антило онако страшно гово= Рио; свака његова реч увукла се дубоко у моје срце! Да ли ви знате, да ја од оне ноћи често с вами посла имаз2 Да