Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
= | 183.
сам у бризи и страху за вами била, да сам се као дете радовала, кад стеу двориште ступили # () томе ви ништа незнате!“
„А ваш медалион, који ми је живот опасаоје О краљице, како би вам могао за све захвалити !“
Рибарка и домино од једне боје, ходаше кроз парк слабо осветљепом стазом, на којој се где-где по један пар табака виде где стоје или ходају. И на сазгом главном путу парка у близости дивног водоскока, који је хиљадама балопима осветљен, виђаше се мноштво гостију.
„Изволте, Доп Серапо, овом стазом), која је мање од осталих употребљена, мпрноћа, после вике п ларме, за магновење чини нам добро!“
„Како ви Заповедат, моја краљице!“ рече Францишко, п поведе, —_ са осветљене шпроке стазе стлавећи и иза честаца винове лозе савијајући, у којој се средиии честа кестенова дрва повлачише п дебели лад причињаваше, — љубављу цветајућу Изабелу к мрачној стази парка, где се између вешто пеплетених честаца по гдекоја клупа види.
Францишко беше узнемирен, његово срце куцаше јасно пи брзо, он осети само, у том магновењу, да најлешша жена овог света —- тек сад развијајућа се m цветајућа жена њега под руку држи, а та жена беше једна краљица, млада, лепа, примамљива, — једна краљица, која га љубљаше! —
Ко би се у том магновењу сладости противио, да ту цветајућу, и младу краљицу води" čiji
Францишко Серано заборавио је, какова је опомена за њиме лежала, заборављена беше у том часу, његова некад тако горећа, ya шта више заборављено беше и његово дете = = с
Спрота Енрика испред трептећег злата и пробуђене љубави младе блистајуће HN лепше краљице, потавни успомена на тебе! > 6
(прота, жељно тражећа Енрико — поврати се! Твоје ти је дете пеумолими и безчасни украо, украо из зависти и што те дивљи Аца љуби — — а твога Францишка ће краљица од тебе отртнути!
У оном баш магношсњу, кад Дон Серано, опијен TEM