Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

Борзо ступи за њим; његовој мирноћи пл одважности морамо се још већма дивити, јер је свог верног друга гледао како без главе лежи. Он је с неописаним равнодушјем пружио свој врат на страховити пањ, пошто је најпре јасно рекао „Еспартеро, ја ти праштам,“ — Његове последње речи дирнуле су младог Серана дубоко у срце, а Прим и Алосаго стајали су непомични, |

И глава витеза Борза откотрља се, једним ударцем стари Фермудес био је у свом занату добро извеџбан. —

„Много којешта може се с неком мирноћом гледати |“ рече Серано силазећи доле, — које Шрим п Алосаго потврде.

Сакупљени народ ускомеша се, и у магновењу видимо на месту „Плаца Педро“ неке необичне људе који су се свагда радо скупљали онде, где је незадовољство и буна. Још се задуго чујаше из њихове средине:

уда живи Леон и Борзо — доле с њиховим судијама = доле с Еспартером!«“ —