Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

49

них људи и жена, просијачком децом и опасним пијаницама, то је било, што је краљица, с неким страхом и гнушањем пред собом опазила. Она се приљуби ближе к Серану, и хтеде се при том призору одма повратити, само да је није њезина гордост уздржавала, да предузету намеру изврши.

У том магновењу зачу се из једне мале даље улице

нека вика — која је к њима све јаче допирала! »„Држите убицу — ухватите га -- мора да се овде прикрио.“

Једна жена, средњих година, викаше очајним гласом: „Моје дете, — моје дете — био је човек у црном оделу. 05 је мом детету крв исисао! “

Краљица уплашено стане. Вика ојађене матере била је тако грозна, да је Изабела од страха дрктала и Серана за руку ухватила. —

„детету крв исисанаг“ понови да се једва чути могло.

Сад ве Францишко опомену, да је још у дворцу оца свог о том вамширу слушао, који је, са особитим задовољством младим, невиним девојчицама крв сисао. Нека гроза обузе му тело, видевши се тако близу том поновљеном и грозном неделу.

Једна гомила људи и њихових издрпаних жена, држећи буктиње у рукама вребајући и лармајући приближиваше се. Овај је призор грозан. Два човека чисто ричући трчаху напред, и викаху једнако: Тражите, држите вампира!“ Неколико људи држећи такође буктиње у рукама, које су неку необичну светлост на тај страшан призор распрестирале, посматраху свуда у округ; за овима сљедоваше мноштво старих и младих жена, носећи једну мртву десетогодишњу девојчицу, на којој се виде, баш над срцем рана, а мноштво осталих људи и жена сљедоваше овоме грозном спроводу, који се кроз улицу Толедо к првој стражи упутио. — Моје дете, моје дете је убијено!“ виKale непрекидно очајна мати дерући са себе хаљине и падајући на земљу, а из сакупљеног мноштва зачу се огромна вика „Вампир јеу Мадриду!“

4.