Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

50

Бледа краљица стајала је дркћући, пратећи овај спро= вод, а Маркиза непрестано крстећи се и као изван себе, од страха рече:

„Тај вампир да је човек, та то је немогуће и помислити ! «“ |

„И ипак се потврђује,“ рече Францишко, „али га нико не види нити га ухватити може. Нико не чује жртву која за помоћ виче, кад је из мноштва млађаних девојчица уграби и однесе,“ У

„Пожуримо се, Дон Серано, ми морамо баш у ту улицу савити од куд је тај спровод дошао, јер баш у њој налази ов та крчма и кућа пророка Сантила!

Испред кућа те необичне и нечисте улице, — као што смо одма опазили при ступању у улицу Толедо, стоје у гомилицама сакупљени становници и приповедају: како су, од прилике пре два сахата, неко тихо јецање чули, али да на то нико ни пазио није. За тим одма појави се иста мати, тражећи и вичући своју лепу и красну десетогодишњу кћер. Слутећи о несрећи, као што се материнском срцу често предсказује, тражила је, обузета ужасним мисолима, кроз целу улицу — у једанпут, недалеко од „зверске крчме“ близу улице Толедо, опази неку, у црноме плашту увијену сен, где се хитро са земље диже, и између кућа нестане је —— са грозничавим ужасом, опази нешто на оној страни и месту, од куда се она црна. сен подигла, које јој се као нека лешина учини —- она ступи ближе и позна своје дете, ужас је обузе, отпоче дрктати, очајно викну и стропошта се на бледу и мртву девојчицу.

Краљица и Маркиза, павуку своја покривала дубље на очи, и ступаху са Сераном поред оиротињских кућица све даље.

„На самом крају ове улице, стоји једна колебица, која није успоред са осталим кућицама, и тамо кад приспемо бићемо на мети,“ рече Изабела.

„Мени се чини, да ћемо одма бити тамо,“ рече Фрапцишко с неком радошћу, опазивши широко поље — » Овде је ваше величанство та колебица!“ 1