Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

j 51

Млада краљица још једнако ганута ужасним призором, — кад је Францишко опомену, она стаде и погледи горе са свим у присену., и од прилике на једну стотину стопа од улице, угледа усамљену малу кућицу, које су прозори са асурама затрпати били. ;

„Овде је — видите ли горе на крову оне одушкер то је доказ да ту „Сантило обитава, не оклевајмо дакле Дон Серано! Изволите упатати: да ли ће моћи две женске од старог Сантила, још ове ноћи дознати, какова им будућност предстоји!“

„Ваше величанство — ја не марим ништа више да знам!“ рече Маркиза, која, од прошле ужасне сцене још никако није к себи дошла.

„То онда упитајте само за мене Дон Серано!“

) Францишко приступи к ниским вратима усамљене колебице, — била су затворена. Францишко лупи неколико пута с неком справом, која је за ту цел о вратима висила.

и 3. а 7 · · На ту лупу зачу се неки, ход из одаје који сек вратима приближиваше и неки не баш умиљати глас: „Ko то лупа, па још у ово доба, ноћи 2“ „Јесте ли ви Сантило, знаменити пророк мадридскиг“

„Ја сам, — но шта се то вас тиче „Једна госпа жели, да с вашом помоћу дозна, шта јој у будућности предстоји, — отворите!“

„Кажите вашој госпи да сутра дође, и то дању а не ноћу кад ја другог важнијег посла имам!“ „Она ће вас богато наградити!“ рече Францишко.

„Мени не треба ништа, јер само још десетину година, па ћу имати злата толико, колико ми неће моћи ни цео овај свет дати,“ рече Сантило врата, отварајући — још десет година, само ће сунце овако неједнако сијати — јер већ је (бојадисано —- а по том ће га са свим нестати!“

„Још само десет година!“ понови нехотично Францишко, посматрајући старца, који је, у црној, дугачкој и са широких рукави хаљини, пред њима стајао ji „a колико година већ има од како ви ишчекујетерг“

4