Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

59

· Сира, — док је Енрика своје дете подигла. — (0, сирота

жено, како си јошт млада !“ i

Шо том пођу за чергом, која је кроз шуму путовала.

Краљ њихов, коме су путови врло добро познати, корачао је први, а остали за њим сљедоваше,

_ Кад их стара Сира са Енриком стигне: сакупе се сви около њих, с љубопитсгвом, од куд они међу њима; стара Сира им брзо, са својим чудноватим итрим говором, који осим овог расејаног и бескућног народа нико не разумеваше; да је и Енрика без куће m кућишта и да је гоњена.

Циганке, чије се црне и дугачке витице спуштаху преко рамена и прсију, чије црне очи жељно и ватрено севаху, — радовале се Енрици и њезином детету. Снажни и стари краљ ступи пред Енрику и поздрави је о пољупцем у чело. Шоред њега стајао је његов син; отресан и дивног узраста младић, ког су црте сажаљења и ватрене очи Енрици при првом погледу, у очи пале. |

„И Аца те поздравља, бела жено! рече кнез пријатељским гласом.

Енрика је, као што су обично шпањолке, црномањасте боје, али је ипак много беља од својих ових сапутница, —-и с тога су је „белом женом“ називали. Жене и девојке, на чијем се опаљеном и црном лицу нека раскалашност и дивља простота примећавала, ношаху кратке до колена сукње, разним закрпама обложене, од колена доле ноге су им голе, прљаве и изгребене. У коси види се уплетено разно пољско цвеће, и пантљике разних боја, које су им, преко прсију, до колена спуштене. Људи ил 7 такође до колена кратке панталоне с разним гајтанима украшене, кошуље с раздрљеним грудма, испод којих им се гола црна прса, од сунца опаљена виде. Само њихов краљ ношаше штањолски шешир, а сви остали плетене капе, црвенкасте и беле боје. Ада, син краљев ношаше у руци егеду, а остали кратке луле, из којих дим, као из димњака пуштаху. Њихова је коса нечиста. и разбарушена, и вишаше им преко леђа и образа. Очи су им ватрене и лукавог погледа, лица су невебела и увенулих црта — час подвикиваху на глас