Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

60

4

егеде, час опет спаваху | суморно У хладу испод букових

н кестепових дрвета, сањајући о свом удаљеном отачаству, које их је из свог крша! истресло n прогнало — 0! лотовом цвећу, Нилу и о старим гаткама бури својој расејаној скиталачкој браћи,

Кад ноћ наступи, која својо крије, онда поседају уз ватру, неку радост причињаваше , џи мелодије, које: им Аца, син кр Дом произвођаше,

Тако и ово прво. вече поред ватре, а Аца поглед ПОШТО 6еј зтадо тор! свежег

: j | м тамом зелене шуме по- i која њиховим очима и души пажљиво слушаху волшебне

аљев,. својом милозвучном егве-

ајући у Енрику свираше Hr, ноћног ваздуха, устају ови и отпочну поред упаљених

несташцно пграти и окретати се ганке вечеру им спремаху. Енрика. сеђаше са свим о У наручју своје дете, и занела се у мислима о свог дишку, о' својој прошлости и сретнијим данима, оклопи руке, и молећи се богу, залогу своје верне љубави. Кад подиже главу, Зати циганин с црном и

напојише , получева о девојкама ; Док међу тим старнје ци-

двојено од осталих , држећи

= по том погледи на. своје благо, на

лађе- a Ним (борцима == његово Светло око, почиваше тако мирно = на умиљатој Енрици

у % ; Као да би казати хтео: х „Ja, re страсно љубим. ја те обожава, бела жено од

оног магновења, кад је твоја нога међу нас ступила и

када сам те први пут виде,“ Он није имао речи, но хтеде

по циганском обичају да је загрли, да је испод густих ке"стенових дрвета, однесе, и тамо да Joj супружески пољу(бат | зтесто ладних речи, на румена, ју сташца притисне, А шта га је од тог уздржавало 2 ___ Он је нампслио, и хоће "трене љубави да, j „Ми смо богати, бела, жено, ољедити, чим мој отац између Ти не знаш, а и

да. јој други доказ своје ва-

п цело благо ја ћу наџбунова у ладни гроб легне,

нико не сања о том нагомиланоме благу,

арена: