Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

64

улицу; она је мислила да ли у том широком свету има каКовог човека, код кога би се прикрити могла, и који би јој о Францишку буди какови глас донети могао. —

У том магновењу учини јој се као да види у присену ниских кућица неког човека, који је страшно уплаши, она осети како јој се коса од отраха диже; али мора да се преварила. Од куд ће Јозеф, брат Францишков у ову улицу доћи На сваки начин је једноличност поплашила, али та једноличност јој крв у жилама следила. Она, притисне са отрахом и ордачним жаром своје дете, повуче. се пажљиво корак по корак од прозора, натраг к верном Аци који је OJ JJ AO. иу која ен ралинте а оне спреман био, чучне доле и викну уплашено „недај ме! ено мог заклетог непријатеља па улици!“ |

Она се морала преварити, и да је баш то Јовеф био он је сигуно није спазио, Jep се нико не приближи к вратима „Зверске крчме“, :

Аја је пратила с неким сажаљењем, које јој се само 83 очију читати могло, сваки Енричин покрет, али њезине црте биле су мирне, и стајала је непомична, Она је видела где Енрика, Аци побеже, она виде, где се на њего80 дивљем и узпемирсном лицу нека утеха указа.

У том се зачу опај необични глас, она рикан ускомешано урликање, које је краљицу Изабелу оно вече, кад је с Маркизом од Бевиле и Дон Сераном кроз улицу Толедок бСантилу идући пролазила, као што Је већ познато, страх задало.

Енрика дршћући усправи ве,— поспали цигани уплашено пођипају; али одма, примете -да се та вика од крчме удаљава ; но Енрика ипак није смела на поље изаћи, да дозна шта се то збило. Неки унутарњи глас 7 души јој товораше, да опа овде у Мадриду није са својим дететом обезбеђена и да мора даље ићи, даље у неизвесност, само даље, тако далеко докле је ноге однети могу. у а Аја је бадава пшмекивала, да се Енрика о њима опро= Сти, као што јој је казала, да ћ6 се у Мадриду од цигана, одвојити. Та „бела жена“ била је устрашена, ia 66 ни на улицу помолити, не знађаше где да бе