Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

65

Тек по поноћи поврати се стара Сира у зверску крчму. На први поглед опази Енрику, где погнуто п уплашено седи, и пулпа материпског сажаљења узме је за руку п одведе је у један угао тог мрачног простора; намести јој уза се постељу, легне и сави јој главу на своју руку. Стара Сира, љубљаше од срца белу жену, може бити с тога што је приметила да је Аца љуби.

Енрика п њезпно дете спаваху тако неколико часова, и ако се Енрика почесто иза сна уплашено трзала.

Али Аја, — поред свег усиљавања, које јој њезина, женска снага принети могла, — није ни ока склопила. Она, је истипа себи постељу између девојака спремила, али њезини погледи једнако су кроз мрачни прозор продирали; у њој се усколебале мисли, које су јасно показивале, да је та страна жена, која с циганима пу тује, у свом поводљи· вом телу носила душу, која никаково средство нео штеди

само да своје цели постигне. — Од куд је Аја овамо дошла, и којој мети тежи ' Нека густа "тајна покриваше је. — Отара. Сира тврђаше да Аја, с краљевима и кнежевима у неком -еношају стоји, што је већ два пут и из самих њезиних уста чула; један пут је о томе у сну говорила, а други пут без да је п мислила да ће је стара Спира чути, викала је: „принче Францешко, сад да видите вашу пријатељицу у каковом је стању и положају и кога љуби,“ по том се тако јасно п лукаво засмејала, да је старој Спри са свим необична била. Аја је дакле своје очи само на кнежевог сина упрла, ваљда што је хтела да свагда само с кнежеви посла има, па ма онп пи шумски били, а може бити и с тога што је дознала за небројено благо, над којим је отац Адин, као краљ свију шпањолских цигана, господар. Она је наумила, да тога младића Ацу, на сваки начин у своју мрежу улови, п да сраког опог упропасти, који би је сметао. Кад је отпочело свањивати пробуди се Енрика а п стара Спра устане; Ацин јој отац заповедио, да се с циганима пре зоре на пут крене, а п он ће сам заједно с њима на извесни пут поћи.

Енрика дакле узме у наручја своје дете, и хтеде ста-

. i 7 5