Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
66
рој п доброј Сири, да рекпе збогом пошла, па да по том
сама пут даље предузме, дли да се у Делмонте поврати. У том је ухвати стара мати циганска за, руку. »Остани код нас,“ рече јој она, упођи и ти с нама,
кад си и опако без домовине као n ми, а проклетсво те гони,
тебе и твоје дете, као, п нас; ми ћемо те бранити и са свим
нама равном сматрати, јер и ти си циганка и ако је твоја, кожа од наше беља!
„Без домовине, а проклетство ме прати као и вас!“ понови Ерника гласом, који јој дубоки уздисај несретне љубави потресе. | |
У том магновењу зачу се глас милозвучне Ацине егеде. Он је свирао тако тихо и тужно, као да је био рад да ове беде и проклетство овога народа у ту свирку уплете, за тим опет неку циганску мелодију тако благо и нежно, 40 што су речи.каковог умпљатог детенцета, или љубави, == која дубоко дира рањено срце. —
Из благих Енричиних очију капале су сузе тежње и туге, падаху ватрено на спрото п невино детенце, које се п на саме суве материнске смеје, пк њојзи радоспо ручице подиже,
„Хоћеш ли и ти с нама, бела жено 2“ упита је Аца, који је неприметно до Енрике дошао п своју руку на њезино раме метнуо. |
„Дакле пек буде, — ви имате право, — ја сам без домовине, а проклетство ме гопи као 1 вас,“ рече тужно уздапувши Енрика,
„То ћу те дакле е мојим животом браншти, јер ти једног заклетог пепријатеља имаш! људи говоре, да су цигашт лукави. и да су плашљивице, но знај, да је Аца дивља звер кад ону брани коју љуби!“ рече спи краљев, и на самом његовом дивљем, црном, п косом обраслом лицу, из ког црне очи беваху, могла се његова одважност и дрскост приметити. | У том магновењу изгледао је син шума ппак тако леп да бисмо могли о Ајиној љубави појма имати, Os се усправи, његове голе груди п мишице показиваху нам његову снагу, по погореломе врату попадала згу је црна, и разбарушепа коса, која га дивљим пздаваше, Његово 05-
па