Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

120

је био одређен за претрес пројекта,/У а између осталих препоручио га је и професор фон Лилијентал у његовој рецензији овог пројекта,89

Садашња компсија није се могла придружити оваквоме устројству. Њиме се, као што се лако може увидети цело питање о неурачунљивости, прави медецинским питањем, које би се имало лекару предложити, те да га он реши, При овом одговору лекар се неће обзирати на делање, које чини предмет кажњивога дела и на везу између тога делања и душевног стања окривљенога, већ ће водити рачуна само о његовом душевном стању у опште, с медецинског гледишта. Ако се он мора огласити за душевно болесног, онда је он неурачунљив и онда, кад се не би могла доказати никаква веза између душевне болести и делања. Међутим и швајцарски пројекат признаје да између душевног здравља 1 болести нема никакве поуздане границе и да према томе постоји једно треће стање, у коме они неприметно једно у друго прелазе; због тога ни он не сматра сваки, ма и слаби поре-

„Нема кажњивога, дела, кад је учинилац био, у време учињеног дела, у несвесном стању или у болесном поремећају ума, којим је била искључена његова слободна опредељеност воље“.

Потпуно тако и 5 37 закона Солотурна.

У главном се с овим слаже п енглеско право, што се у Чферћепа Резе ој Слпшпа! Гале на овај начин изражава;

„Мо асЕ 15 а сгте # ће регвоп лућо доез 6 15 аб ће те зућеп 16 15 Фопе ргеуепфед еј ћег ђу дегесџуе тепфа! розјег ог ђу апу ашазе аесноја 115 папа: а. ош Кпозупе «ће пабиге апа апау ог 115 асе оБђ. Фгопа Ккпом/пе #ћаб Еће асб 15 лугопљ ог. с Тот сопбтошве 115 сопдцег ппдезв «ће арвепсе ог ролуег ог сопфго! ћаз ђееп ргодцеећ ђу 115 оп Чејашћке.

Канадски закон од 1892 гл. 11 гласи:

„Т. Нико не треба да буде кажњен за какво дело, ако је он у времену кад Га је учинио био у тако великом ступњу малоуман или душевно болестан, да није био у стању да разуме природу или врсту дела или његову противправност.

а. Лице, које пати од особених лажних душевних претстава, али је иначе здраво, не треба да се ослободи од казне као душевно болесно, осем ако су ове лажне претставе учиниле да он дође до таквог појма, да, кад би оне постојале, његово делање било би правилно или би се имало извинити“.

5 21 њујоршког казн. закона од прилике одговара првом одсеку горњег канадског закона.

1 „Саветовања у одбору експерта“, Берн 1894 с. 99.

8 „Часопис за укупно каза. право“, ХУМ, се. 275.