Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

: ! 121

мећај душевних функција, као душевну болест, која искључује урачунљивост.

Питање, кад почиње душевна болест, која искључује урачунљивост, оставља се потпуно лекару на решење, према медецинским назорима, у сагласнести са медецинским терминима, без да се узима у вид веза између душевне болести к делања чија је кажњивост у питању."

Јасно'је да. ако се у опште ово устројство ма како може бранити, онда томе мора да послужи његова научна полазна тачка, по којој сваки ступањ душевнога поремећаја врши равномерно свој утицај на цео душевни живот. Јер у пр тивном случају наступила би на сваки начин та конзекзенца, да би овај поремећај у извесним правцима достигао такав ступоњ, да би се морало признати да стоји душевна болест, која пскључује урачунљивост, док би се тај поремећај опет у дру: гим правцима могао окарактерисати само као ограничење душевних функција, које би могло допринети само ублажавању

азнено-правне одговорности. Сад, на сваки начин може се рели да је психијатрија у томе сложна, да чим је наступио поремећај ма кога дела душевне радње, одма мора од тога да трпи и целина. Али да је ово трпљење једнако, то је тако мало доказано, да се много пре може увети да то не стоји. У опште је у психијатријској науци примљено да могу стојати јаче или слабије первервне склоности и нагони у једном или другом правцу,“ а из тога излази да душевне функције могу бити болесне у појединим правцима тако јако, да се може с потпуним правом говорити о душевној болести, а ме-

#11 У једном писму, упућеном једном од чланова одбора, вели један лекар за душевне болести, да лекари, блесаве (Нађи ођел) рачунају у душевно болесне, међутим да и он не налази да они треба да буду безусловно кривично неодговорни.

82 Види Хофман, Упбеник судске медицине 5 изд. Бечи Лајпциг 1801, с. 897, где се такође цитирају Моделеј (Мишазјеу), Крафтебинг, Шиле и Легран ди бол, за исто схватање. Види и с. 880, где се каже, да су „поједини у једанајест ствари узвишени, а у дванајестој идиоти“. Особито је интересантно у „Набогу ој Фе Стт. Баче Пе. 127—187 од Стефена, изнето критичко излагање како схватања судске медицине тако н енглеских правника, Види и Рг. тед, Неке (КМаске). „Новије појаве на жкриминално-антрополошком пољу“, у Часопису за укупно крив. право ХМ, с. 387, Розенфелд: Трећи међународни криминално-антрополошки конгрес арта. ХИТ, е. 199.

Б-