Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

БЕОГРАД

пе ен Гика Сејомес 157 ВЕОВАВАВО

тела. Он се чак није упустио ни у решења питања, у којим случајевима дозвола или наредба ништи противправност; и овде се претпоставља да дотична правила стоје, и ако, као што је познато, ни остало законодавство нема о овоме никаквих позитивних прописа.

Према томе то је изузетак од правила, и у основи узето и од тога, што би само по себи било коректно, што се казнени закон у то упустио, да одређује границе права нужне одбране, а то се исто може рећи и односно „Права нужде“ (подтеђ). Међутим и при овим изузетцима занонодавац је поступио само по методи у опште уобичајеној, збој чега има довољно разлога да се узме, да овде не стојимо пред каквом случајном самовољом већ да су ово уређење изискавали важни обзири, а ова слутња потпуно се утврђује при ближем испитивању, као што ће се лако видети.

Пада се у велико искушење да се не улави у питање о утицају стања нужде на противправност, јер оно без сумње спада међу најтежа питања правне науке и законодавства, али баш због тог истог разлога не сме закон прећи преко њега, без позитивног решења. Ако бацимо само један површни преглед на поступање, које је је у овоме погледу било уведено у разним временима и у разним земљама, уверићемо се да ћемо овде мало или нимало наћи какво сигурно руковођење општим, признатим, правним принципима и да би због тога, кад о овом позитивни закон не би ништа наводио, настала, забуна и противречне одлуке. При оваквим околностима важно је то, да у осталом законодавству нема нужних правила о овој ствари. Према овом казнени закон не може се одрећи дужности да ово изведе на чисто. Пре него што се поставе казнени прописи, морају се прописати потребна правила о предпоставкама за казне, а кад то није учињено, онда се мора сада учинити и то у самом казненом закону.

Прво ћемо да говоримо о стању нужде у опште и тако за сада нећемо узимати у обвир особена правила, која се с правом примењују на онога, који је учинио какав противправни напад, који треба да се сузбије (Право нужне одбране).

У законима и законским пројектима готово свију држава говори се о стању нужде и њему се придаје утицај не кажњивост, али начин и обим, у коме се ово чини, веома је различан.