Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Прва је и најбитнија разлика у томе, што се стање нужде на појединим местима узима само као околност која ништи урачунљивост или кривичну одговорност или је смањује, а не ништи се и сама противправност, док се оно у друг гим местима више или мање признаје као основ за правдање. У прву класу могу се убројати следеће земље: Немачка, Француска, Холандија, готово сви швајцарски кантони, Белгија, Италија, Финска, Њујорк, Енглеска, а за цело и Шведска, и ако закон ове државе то изрично не помиње, као и хрватски и швајцарски пројекат. У друге морају се убројати: норвешки, дански, аустријски, шпански и руски пројекат. Али и међу законима, који припадају истоме систему има велике разлике.

Тако, као што је казано, у шведском закону ништа се не говори о стању нужде, у другима, француском, белгијском, женевском, холандском, као и у француском пројекту и другима, налази се само одредба, да се не могу урачунати она делања, која су учињена под неодољивом принудом или неодољивом спољном силом. На против у немачком закону о стању нужде говори се опширвије, јер 5 2 прописује, да нема кажњивога дела онда, кад је учинилац био принуђен на делање неодољивом силом или претњом, која је стојала, у вези с опасношћу, која је одма претила животу или телу његовом или кога од његових сродника, а та се опасност на други начин није могла отклонити.

Као сродници у смислу овога казненог закона имају се сматрати сродници по крви и тазбини, у усходећој и нисходећој линији, усвојитељи и раниоци, усвојени и рањеници, супружници, браћа и сестре и њихови супрузи п заручници.

5 54 проширује ово правило и на свако друго стање нужде, које се не може отклонити на други начин, а у које је неко дошао „без своје кривице“. Ова одредба из немачког закона унета јеи у угарски, а подобне одредбе налазе се и у законима Сололурна, Тургау, Базела, Цириха и Швица, а она је примљена и у хрватском пројекту. Њујоршки закон има једну одредбу, која од прилике одговара немачкој, али она допушта претњу једино противу самог учнниоца или његових сродника. Садашњи енглески закон по Стефену гласи овако: „Делање, које би, кад би било изврмеено добровољно, чинило неког човека саучесником каквог