Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

14%

Нешто је друкчији састав финског закона, али му се смисао с овим прилично слаже (Гл. 8, 5 10), и ако изгледа да су његови изрази тако изабрани, да се њима искључујесвака помисао на стварно стање нужде: „Ако је ко учинио: какво кажњиво дело, да би живот или имаовину, било своју сопствену или које друге особе, спасао од прешне опасности, и ако је то био једини начин за спасење, онда ће суд испитати, према стању ствари и околностима, да ли учиниоц треба да остане некажњен или га треба казнити потпуном казном. или каквом смањеном казном по 5 1 одсеку 5 2-ом“. Ово правило садржи знатну измену од првобитног пројекта, који сенајвише слагао са шпанским пројектом.

По нашем мишљењу први је и неминовни захтев, да се: у закон не унесе никакав особени пропис, којим би се постојање стања нужде директно порицало. Једно овакво порицање вређало би и морал и здраву људску памет. Кад би се учило да је противправно делање, кад се зарад заштите живота или ради гашења каквог пожара оштети туђа имаовина или се она само привремено употреби, али да се то према околностима може извинити тако да се и не казни, значило би, ствари наопако'узимати, а ствар би још гора постала, кад би се као што то чини немачки закон а и други закони, додало још и самовољно набрајање извесних лица, зарад чије би се заштите могла учинити таква па и друга каква било противправна и по закону кажњива делања, а међутим не би се признавало ни најмање одступање од општих правила о кривичној одговорности, кад се ствар тиче лица, која стоје ван овога круга. Пропис немачког закона даје нам поуку о томе да закон овде није исцрпан, али независно од тога, да није целисходно оно правило, које ов позитивно изриче, пошто иде и сувише далеко у допуштању некажњивости, јер је тиме безусловно довео у тежи положај оно правило, које није изрекао, и он у питање о стању нужде Више уноси забуну него што га на чисто изводи.

И И ПЕН

нити, а да би отклонио од себе или других какво непосредно предстојеће оштећење тела, слободе или имања.

Кажњиво делање, које је учињено да би се избегла казнено-правнг истрага, неће се сматрати као да је учињено у стању нужде“.