Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

143

Најзад самовољно је и то, да се имовинска права безусловно жртвују спасењу живота или здравља. У многим случајевима сматра се да је дужност, да се на коцку меће живот и здравље, да би се спасла важна имовинске добра а за ово је веома неподесан овај законски пропис. Има и таквих случајева, где је очевидно допуштено, где је шта више дужност, да се за спас живота убије ко други, за шта је најпоузданији доказ — перфорација.

Најзад имамо још да објаснимо уређење, које је прим љено у руском и аустријском пројекту и финскоме закону (донекле и у швајцарском пројекту). Међутим и они се један од другог знатно разликују. Док оба прва постављају „сразмерност“, чак као одсудан критеријум, а у осталом остављају суду, да. он ову оцени, финландски закон иде још један корак даље, пошто он у ствари само изриче, да закон признаје стање нужде као основ за искључење казне, а ништа не вели како ће суд, чијој се оцени ово оставља, у поједином случају узимати, у колико овај основ стоји или не стоји. За избор између ове две методе, изгледа да је битно, да се одговори на питање, да ли је могуће, да се без произвољности поставе тако одређени услови, као што то чине они први пројекти, јер без нужде, свакако, законодавац не сме овако важна одлучивања, као што су ова, о којима је реч, остављати руковаоцима закона. По нашем мишљењу, не може се никаква битна бојазан истаћи против тога, да се игрече правило, да зло, које је претило, треба да буде особито велико, у сразмери са оним, које је учињено. Где то не стоји, не сме се никад на основици стања нужде признати некажњивост; чак кад је претеће зло — смрт, то не може дати, овлашћење да се други убију, па чак ни да се осакате или да им се каква. друга знатна штета причини. Дакле, у овоме погледу не можемо никако прићи руском пројекту, већ

моћи бродоломницима, већ и ради спасавања добара. Оклевање да се ради ове цељи н. пр. свој чамац стави ва расположење, мора бар према околкостима бити противправно делање, против кога човек може сам себа право прибавити, кад је опасност у одлагању, као што је овде. С друге стране мало одговара овоме то, што се сопственику у 52 признаје наикада штете, која би можда произишла, док он за ово оштећење нема, никакве, бар законске гарантије, кад би н. пр. према 5 2 сам покушао да, добра спасава, па претрпио штету.