Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

145

стављено у 5 42 од. 8, по коме заблуда о величини какве штете, нема никаквог значаја.

Никако се не може признати оно, што је изнето као правило противу постављања сразмерности, да се не може учинити одмеравање вредности разних правних добара (Штос у „Расправа о швајцарском казненом праву“ се. 168). Уношење сразмерности у последњем швајцарском пројекту, као једног од основа за ништење казне, такође показује да се ово тврђење није могло да одржи. Доказ је за противно и цео казнени закон, који разна правна добра заштићује разним казнама. Истина да се између разнородних правних додобара, а често и између једнообразних, не може да учини никакво тачно одмеравање, али то по пројекту није ни потребно, пошто се по њему тражи особито велика разлика. Чак, ако има појединих правних добара, за која се мора признати да се безусловно не могу компарирати, ово чини само то, да "се при њиховој повреди не може признати стање нужде, али то не показује и потребу да се напусти сразмерност, као општи основ за одређивање стања нужде.

Односно стања нужде, у које је неко дошло својом кривицом, закони се у неколико не слажу. Енглески пројекат изрично вели, да он не признаје, као казн-искључујућу околност, ону принуду, којој се неко сам изложио, ступањем у неку злочиначку дружину. Садашњи, опет, аустријски пројекат напустио је услов, који је раније стојао, да нужда мора да је напустила без кривице дотичнога лица. Очевидно и ово је ишло сувише далеко.

То, што би когод својом кривицом, нарочито сопственим злочином, друге довео у стање нужде, не долази у разматрање, као ни то, што би неко, кога хоћемо да спасемо, сопственом кривицом допао у овај положај. Само онда, кад је учинилац на. овај начин сам себе довео у стање нужде, може се огласити да он нема права да буде од казне ослобођен. Ну и то неће бити увек оправдано, пошто ово у многоме Мора да зависи од веће или мање природне узрочне веге између злочина и стања нужде. Под овим околностима изгледа да је најбоље кад се закон о овој страни ове ствари одређено не изјашњава, већ је оставља судовима при оцени конкретних околности.

ПРОЈЕКАТ — МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 10