Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

154

тата. Само по себи вероватније је, да ће нападнути при овом уређењу моћи мирније тако радити, како њему изгледа да је најправилније, него при каквом другом, које му у поједином случају прописује шта сме да чини, а шта не сме. А у сравнењу с неограниченим правом нужне одбране, ово ургђење има у погледу на оптуженога још то преимућство, ла оно не обећава више него што ће да одржи. (0

И овде се узима, као што је то учињено код стања нужде, да сам закон треба, да садржи полазне тачке за оцену, начелне тачке, према којима треба да се ствар посматра. Према томе у пројекту се означава, поред вођења рачуна о односу између причињеног и одбрањеног зла и опасности напада, кривица нападачева и нападнуто правно добро. Из овога излази да се допушта веће право нужне одбране против хотичног злочиначког напада него противу каквог, само нехатног, а исто тако веће противу разбојништва или насилне крађе неже ли противу какве обичне крађе. Овим пројекат даје на знање, да он не одобрава појам, да когод може да дрско предузме какав напад, верујући да нападнути неће моћи да употреби оно једино средство, које му стоји на расположењу, зато, што би оно било и сувише радикално.1

19 Овде предложено уређење, које се слаже ва Гецовам проје нотпуно је одобрио и професор Ламаш, који га означава као победу етичких принципа над апстрактно-логичним конзеквенцама владајуће правничке тоорије и „морале убијства“, коме ова води (Пасопис за укуп. крув. право, ХТУ с. 058).

Овоме појму придружно се и швајцарски пројекат (види Прим. на стр. 185). Прописом, да одбрана мора да буде на начин, који одговара околностима, хтело се да каже, да средство за постигнуће циља, не само да не сме бити непотребно сурово, већ ш то, да пзмеђу средегва и циља мора настојати одговарајућа сразмерност. Међутим противу употребе качина изражавања као што је употребљен у овом пројекту говори то, што се он може тако тумачите, да се право нужне одбране ограначи у много“ већом степену, него што ми то узимамо, а там би се унела весигурност у питање, докле се сме ићи, тако да би се какав предосторожавн човек, који би рад био да избегне колизију са кривичним правом, принудио да се држи чак далеко од оне границе, коју је закон поставио п радије да претрпи све могуће испаде.

106 И у другим погледима мора се обратити велика пажња на кривицу нападача н. пр. ако је нападнути сам изазвао напад неприличним нонашањем, или ако је он, можда чак први предузео напад, па међутим подлегао и поврх тога павукао добру порцију батина, онда Не се сасвим Аругчије имати да цени мера нужне одбране, која му припада, него кад

ОМ