Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

тако, да оне не би биле искључиво везане за претпоставку, под којом се наше данашње законодавсто са њима бави, а то је претпоставка да се ствар тиче нечега унутарњег. Зарад ближег објаснења овога да наведемо следеће: Неопходна погодба да когод у Норвешкој може да буде кажњен јесте та, да је учињено дело кажњиво по норвешкоме законику. Од овога треба разликовати случај, кад само дотично дело подлежи казни по норвешком законику. То је случај код кривица противу државе, Ми на пр. не можемо да казнимо каквог Немца због велеиздаје противу Немачке "за то, што су по нашем законику таква дела кажњива само наспрам Норвешке и Шведске. То важи и за чисто војничке кривице, као и код дела противу државних прихода, као царивских утаја, код већине полицијских иступа, иступа противу закона о пловидби и иступа у државној или јавној служби, Друго је питање да ли је ово ограничење добро у свакоме погледу. Изгледа да се при уговорима о издавању криваца није остало при изнетоме ограничењу, већ се сма"трало да је довољно, ако је такво дело кажњиво по законима оне земље, која врши издавање. Тако, Енглеској може да се изда какав странац који је учинио побуну на каквој енглеској лађи, пи ако ми сами не можемо да казнимо побуну на каквој енглеској лађи, ма она била учињена и на норвешкој области, већ можемо да казнимо само побуну на каквој норвешкој лађи. При томе треба напоменути да државе у опште издају једна другој бегунце с лађа, што се у првом реду има да сматра као помоћ за извршење цивилне принуде за испунење

8 Швајгардов Коментар 3 изд. стр. 113; Одлука највишег суда, Правничке Новине 1878 стр. 248; 1852, се. 48; Еудопша ТУ с. 74; Правнички Архив 23, стр. 58 и 62; Усингово Кривично Право [, стр. 45; Борнеманово стр. 40—48 ; Швајгардов Поступак По стр. 114—115.

У осталом овакво схватање не важи увек. Ако се каквим законом о пловидби кажњава неовлашћено истицање државне заставе, само се по себи разуме да се ова одредба може да примени само на странце; порески прописи вредиће исто тако за странце у домаћим водама.

Даље, само се по себи разуме да се де сфишт сошттице, које преостаје, увек има да казни под истим условима, као и иначе, дакле пре свега може да се казни, кад је учињено у државној области. Али чак ни при једном тако великом злочину, као што је побуна посаде на броду, не мора увек стојати и обичан злочин и ни у коме случају не може се сматрати да се можемо задовољити ни приближно с оним казнама, које би се узеле из општих одредаба казненог законика.