Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

159

законског минимума. Ова одредба ступа на место првог става 39 Гл. 7 садањег закона, у колико се он има тако да разуме, да је судија овлашћен, да у случајевима хотичности, осуђује на казну, прописану ва нехат, лако се може увидити да је нерационално садање уређење, по коме је судија принуђен, да при убијству, хотичноме без предумишљаја, услед оцене самог степена кривице, или остане при робији од три године или одма да пређе на робију од преко девет година. Држимо да је излишно да се унесе правило, да се не казне као деликти, таква делања, која су учињена на основу закона или какве законите наредбе, ма да има закона, који изрично исказују такво правило. Тако, види белгијски, женевески и холандски закон.

Напротив може се тражити, да се унесе изрична одредба о томе, у кодико једна незакона заповест може да заштити од кавнено-правне одговорности онога, који по њој поступи. Овакве одредбе налазе се у појединим општим казненим законима, тако види закон холандски и законе кантона Обвалдена, Луцерна и Тургау, као и руски пројекат, 8 али се оне чешће налазе само у војним казненим законима.

108 Холандски закон, чл. 43: „Противправна заповест не ништи кгжњивост, осем ако је подчињени у добром уверењу сматрао да је она на праву основана и да поступање по њој спада у његову службену вужност“. Закопл Обвалдена, чл. 38: „Сама заповест да се какво кажњиво дело учини не причињава некажњивост учиниоца. Ну ако је учиниоцу издана заповест од предпостављеног у надлежној форми и ако је нареЂено делање кажњиво бемо као злоупотреба или прекорачење службене власти онога, који је то наредио, или као повреда његове службене дужности, онда ће одговарати само онај, који је издао заповест, а не и онај, који јој се повиновао“. Од прилике овако исто пи Луцерн и Тургау. Руски пројекат, чл. 40: „СОматраће се да није кривично оно делање, које је учињено сходно каквом закону или по каквој службеној заповести, у колико је заповест учињена са надлежног места пи под саблудавењем прописа, који о томе постаје, и у колико није заповеђено какво отворено злочиначко делање“.

(6 овим се готово слаже 5 47 данског војног казн. закона и 5 47 намачкога, док 5 595 норвешког распростире одговорност још даље и како вам изгледа у томе иде и сувише далеко.

Стефен овако наводи енглески закон (1. с. чл. 202): „У свима случајевима, где се примењује сила противу каквог лица, одговара како онај, који је издао за то заповест, тако и онај, који је извршио ту заповест, к ниједан од њих неће се тиме оправдати, што је он радио, вршећи какву заповест, коју је добио од војног или грађанског старешине; ипак ће то,