Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

1258

когод, који је кога другог ухапсио, неће да га одкључа. У осталом противправно пропуштање има, се ценити по правилима 0 стању нужде, На сваки начин да ће ово по гдекад довести до рђава резултата, чак Кад су ова правила постављена на онај начин, као што се то овде жели. На, појединим пољима има и позитивних прописа, који су приближни прописима о нужној одбрани, али и они не уравнавају пропуштање са делањем, Овај је случај н. пр. код 5 101 Помор. ског закона, који гласи: „Кад се лађа налази у опасности или кад се изроди побуна међу људством на лађи или кад то у осталом изискују прешни узроци, допуштено је да се употреби свако средство, које је потребно да се поврати ред и послушност“. Иста је-намера п код 5 125 војних казн. закона. Држали смо да пројекат треба да остане на гледишту садашњег закона. |

Пројекат се, у погледу кажњивости прекорачења нужне одбране, придружио холандском закону. Он је у овоме погледу много блажији од садашњега закона. Он не тражи л се није могло предомислити, већ изриче да је довољно, кад то није учињено и он не води рачуна само о вуждип опасности него у опште о душевном стању н. пр. љутњи, које може снаћи нападача, како кад према природној склоности. Он држи да је најбоље, да нападач, који је својим противправним делањем проузроковао да други учини прекорачење, треба да сноси последице, које отуда произиђу, и да би било неприлично, кад би као последњи резултат каквог неправилног напада требало то да буде, да се кажњава нападнути, и ако је он показао да има само извесну душевну оклоност, која је опасна за онога, који вређа његово право, али не и за онога, који се држи закона и који њега не узнемпрује. Ми емо се У толико пре нашли побуђени да границе некажњивости онако прошипримо, као што смо то учинили, што је пресуђивање о томе, у колико стоји прекорачење, једно од најтежих питања и с тога има пуно разлога, да се предупреде заблуде при осуди, што ваћим проширењем обима некажњивости.

Ако се нађе да је неко крив за то, што је прекорачио границе, допуштено је по 5 56 да се казна спусти испод