Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

169

откривена његова кривична радња. Да се не ослобођава казне онај кривац, који тек тада отклони последице деликта, кад зна. да је озкривена кривична редња, има свој битни основ у томе, што ће он већином мало наде имати да умакне и да ће он због тога бити побуђен да постигне некажњивост, из свију других разлога, а не због кајања.

Онде, где се делања покушаја или припремна делања, сматрају као свршена, без обзира на то, да ли је наступила намеравана штета, одустанак неће моћи причинити некажњивост, већ само спуштање казне по 6 59. Напротив где је само казна за покушај изравната с казном за свршени де ливт (5 100, 148 и ост.), 5 50 важи у свему.

Пројекат се држи садашњег прописа, по коме овде имамо поела са основима, који ниште већ стечено право за подизање кривичне тужбе. По законима разних држава, у опште се не сматра да стоји право на кривичну тужбу, кад се деликт не сврши због сопствене одлуке учиниоца. Тако холандски закон каже: „Покушај каквог злочина кажњив је, кад је избила на видик одлука учиниоца, услед почетка извршења, пи извршење није свршено само због околности, које нису биле зависне од његове воље“.

А талијански закон: „Ко у намери да учини какав злочин, отпочне његово извршење са средствима, која су способна. за то, али из основа, који не зависе од његове воље, не сврши све оно, што је потребно за свртшетак злочипа, биће... кажњен“.

Од прилике на исти начин изражава се Соде Репај, белгијски и женевски закон. Због поротних судова има великог значаја избор врсте овота уређења. Међутим изгледа да, је ван сумње, да се ово уређење може препоручити као најцелисходније, јер је оно по себи најкоректније, као и наше садашње уређење.

А 5 51. Казна за покушај

Пројекат држи је несумњиво да се мора да одржи правило садашњега закона, по коме се покушај казни блажије од свршенога злочина. Оно је примљено и код већине страних