Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

170

држава, и противно правило Соде репај-а или није нашло никаквог одзива ван Француске или је опет напуштено. Швајцарски пројекат који по француском обрасцу прави разлику између несвршенога и неуспелога злочина, допушта спуштање казне п код ове последње врсте покушаја, и ако само факултативно. Напротив наш пројекат у толико одступа од закона од 1842. што се њиме у то не улази, да се ближе одређује мера спуштања казне, нити је усвојено правило, да се казна има по томе да одреди, у колико се покушај више или мање приближује свршеноме делу. У колико се ово правило има тако да разуме да п сваки свршени покушај треба строжије да казни од несвршенога, морао би се учинити један изузетак односно потпуно безопасних покушаја т. ј. покушаја са потпуно неспособним средствима пли наспрам сасвим неспособних објеката, као што је то нпр. учинио п шшански пројекат. Али, чак независно од овога, збиља је најбоље да се ове одредбе изоставе. Једна подобна одредба била је у једном од ранијих аустријских владиних пројекта, али је она у одбору рајхсрата избрисана са следећом побуДОМ: „Изнети пројекат разликује се од садашњега закона између осталога и тиме, што он избегава набрајање казнпооштравајућих и казн-ублажавајућих околности, Ову измену одбор потпуно одобрава, јер ипак при крају крајева мора да решава паметно одмеравање судијино, а набрајање казн-пооштравајућих и казн-ублажавајућих околности могло би лако одвести механичном махиналном сабирању и одузимању. Међутим ако се усвоји овај систем, онда га треба скроз применити, а не ваља да се судија упућује да он само у једном случају или у два или три случаја треба да спусти казну према околностима у границама законски утврђене скале. Тако н.пр. млад злочинац до извесних година старостт не казни се. а кад је старији даје му се блажија казна, али се овде ништа не каже судији о томе, да га он при одмеравању казне, казни у толико блажије, у колико је он приближеији оним годинама у којима га не би требало казнити или у којима се он подвргава мањој казни.

Ови основи по нашем мњењу стоје и код нас.

Тиме, што се покушај казни блажије од свршенога зло. чина, изриче се, да се доживотна казна лишења слободе има спустити на казну, одређену за извесно време, Изгледа да