Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

5 5 36: смањена урачунљивост

Смањена урачунљивост призната је у опште у новијим законима и законским пројектима = Спорити се око тога, да ли је овај израз коректан, била би борба око речи, без икакве користи. Питање је да ли се за то хоће спуштање казне, што је делање учињено под околностима, услед којих св морална кривица појављује као мања, јер оне показују да су само ненормална стања причивила, да кривац буде опасан за правну сигурност. Особено, што се тиче прекорачења нузкне одбране, ми имамо, као и неке друге државе, можда већ сада једно такво правило

Што се тиче оправдане јарости у опште, ми имамо 0 томе свакако код телесних повреда и увреда опширну примеву, пошто ми допуштамо спуштање казне, кад је повређени сам дао повода за кажњиво дело, неприличним понашањем. Јасно је да овај обзир мора имати исто овлашћење нпр. код повреде ствари и код убијства без предумишљаја. Овде се ствар не тиче само околности, која кривца извињава, већ и такве околности, на основу које повређени нема исто право

ПН

ва Види Мотиве за Немачки закон: Расправе.... из области судске медицине УШ, где се препоручује одредба о смањеној урачунљивости,

Међутим немачки закон у своме општем делу у опште нема никаквих правила 0 олакшавајућим околностима, већ у специјалном делу допушта, по правилу да се због њих казна ублажи, а изближе не одређује у чему се оне могу да састоје. Како холандски, као и енглески и њујоршки закон, у ошште не одређују никакве минимуме казне, они немају ни потребе за какве олакшавајуће околности. Напротив угарски закон има односно овога једно опште правило (5 92). Исто тако швајцарски пројекат (чл. 36) и шпански пројекат (чл. 38) и закон Тесина (чл. 58).

Нарочито се помиње смањена урачунљивост У закону О. Галена чл. 40, Тургау чл. 42, Граубинден 8 502, Невшател чл. 70%, Валис чл. 86, Луцерн чл, 52, Обвалден чл. 288, Берн 492, Гларус чл. 29, Тесин чл. 47, Цуг чл. 262, Швиц чл. 33, Апенцел 5 41, Данска 5 39, Шведска Гл. 5, 5 6, Италија чл. 47.

155 (5 Гален чл. 96 и 40, Цирих чл. 49, Апенцел 5 40, Данска 5 40, Шведска, Гл. 5, 5 9.

Ми кажемо „можда“, пошто тумачење поменуте одредбе није ван сваке сумње, Хагштремер, Право нужне одбране, е. 12, Тургау чл. 27, Вод чл. 57, Невшател чл, 735, Валис 952, Бери чл. 54, Гларус 31, Фрајбург чл 66.