Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

118

узима нпр. кад отац поведе свога сина на какву опасну крађу, онда не треба да се овоме може да спусти казна, ако га отац пусти да он продре у здање и покраде поједине објекте, док се у противном случају казна може спустити од казненог рада преко три године, до новчане казне. Извесно је да је закон од 29. јуна 1889 год. уклонио обавезно епуштање казне за саучешће, које има првепство у злочину, али изгледа да се не може ништа битно навести противу тога, да се, како кад, према околностима, може спустити казна и ономе, који је у строго техничком смислу прави учинилац, ако је подстрекач главни виновник дела. У извесним особеним односима тако је јако призната правилност овога, да се само овај казни, а онај шта више чак сасвим ослобођава нпр. при противзакономе трговању, које врши какав момак, по налогу газде. И иначе је овако пресуђивање тако блиско с кривичном одговорношћу, да често видимо да се с подстрекачем поступа као да је он учинилац, а са учиниоцем као са саучесником, само због тога што изгледа да је правичније, да се на подстрекача примени она казна, која је одређенз за учиниоца. Тако види 5 186 Царинског Закона, који означава као главног кривца онога, који кријумчари преко некога другога, а овога другог оглашава као саучесника. У погледу спуштања казне разлика је између пројекта и садашњега закона у толико, што по пројекту нема никаквог минимума за спуштање казне, па под извесним околностима, казна може чак и сасвим отпасти. Што се тиче предходног саучешћа, то ова разлика, практички узета, није чак ни тако велика, пошто се по садашњем закону баш казна казненог рада од шест година, може ступити на новчану казну од осам крона. Али изгледа да се, без бојазни, може казна спустити тако далеко и у другим случајевима. И по садашњем закону, код покушаја није предвиђен минимум казне, па од тога нису произашле никакве рђаве последице.

Резултат, који се постиже пројектом у погледу одмеравања казне, а који се у ствари мало разликује од онога, што је код нас бар начелно признато, још се више слаже с оним, што је утврђено код већине новијих закона и законских пројекта. Тако је по закону немачком, као и по законима С. Галена, Солотурна, Апенцела, Цириха