Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

184

међутим у овоме својству он се по закону не казни, Ну каквог би смисла требало то да има, да он треба онда се казни, кад би оцу учинио какву мању помоћ, услед које би могло бити узето, да он стоји у одношају саучасника.

Ова вештачка конструкција уноси и у другом погледу забуну у ствари, које саме по себи нису никако замршене. Спорило се о томе, у колико треба чинити одговорним подстрекача и његове саучаснике за целокупно делање учиниоца, чак кад је оно отишло ван онога, што се слагало с њиховом вољом, н.пр. за какво убиство, кад лопов, пошто је наишао на отпор код сопственика, овога убије. Могуће је да се није хтело ући у доношење једног, овако драконског, правила, и поједини законици изрично га и одбијају. Тако немачки закон изриче, да се подстрекачу има да одреди казна по ономе закону који се примењује на делање на које је он са знањем подстрекавао, а холандски закон вели односно подстрекача, да му се могу урачунати само она делања, која је он с предумишљајем изазвао, као и њихове последице. Напротив канадски закон (одсек 62, 2) чини га одговорним и за оно, што би он морао предвидети као вероватну последицу. Ове одредбе већ мало задовољавају онде, где се њима претпоставља, да је учинилац учинио нешто више, него што је било предвиђено, али оне сасвим не ваљају, кад ону опште то није учинио већ чешто друго н.ир. кад онај, коме је поможено да уђе у какву кућу, ради крађе, никако ве краде или у ошште никако на то и не помисли, већ убија. По науци о саучашћу овде св помагач не би казнио, сем ако би могао бити кажњен за нехатно убиство, што опет неки не допуштају, као правнички немогуће,

Јер, кад крађа није ни свршена, он не може бити кажњен за помагање у крађи а како његово помагање у убиству. није никако било хотично, то ни у погледу на њега Бе може одговарати ни за какво кажњиво саучашће,

Напротив ако напустимо научно гледиште о саучашћу, и кад се ставимо на исту основу, на којој стоје и сами закони, у колико није реч о каквом урачунљивом човеку, којим се послужило као посредником, већ о каквом лудаку или де

8 Шафхаузен 5 57 ипак садржи једну изричну одредбу, да се овде може казнити за нехат.