Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

местима јако оспорена и делимично одбачена н. пр. у Италији, Холандији и у швајцарском пројекту. Изгледа да је илузорна корист од ове поделе чак и тамо, где највеће злочине суди порота. Напротив стоје пресудни разлози за двојну поделу, нарочито што се тиче назива. Незгодно је према обичном говору назвати злочинима сва, па чак и најмања кажњива дела и не треба тражити да се у законик уносе такви називи, који су кадри да незнатним стварима ударе такав тежак жиг. Ну и само законодавство избегавало је, бар што се тиче повреда полицијских прописа, да употреби реч злочин, те се већином говори о иступима противу закона (безетз ђеттебштсеп) или о небрежењу (Мегзећеп) и овај последњи израз изгледа нам да је најзгоднији.5

Што се тиче ближег извођења разлике између злочина и иступа, не може се оспоравати да она по правилу зависи једино од одмеравања и за то је често произвољна.

Пројекат се није могао искључиво да руководи ни обзиром на већу или мању кажњивост дела нити на њихов карактер. Пројекат жели да се разлици између злочина и иступа придаду процесуалне последице, какве сада постоје између судских и полицијских ствари; нарочито код иступа зависиће од одобрења одбора за жалбе (Везећугегаеацавзвзећиг) да ли ће се питање о кривици моћи подвргнути поновноме поступању код иступнога суда (Пајепсетећђ), као што се сада ради с полицијским стварима.

Ипак, да би се при томе избегле незгоде, по правилу се не смеју узети у поступак као иступи такве ствари, код којих одлука има већега значаја или за саму индивидуу или за друштво или где је доказивање по правилу особито отежано (као код нехатних оштећења и увреда) или такве ствари, код којих је и поред све незнатности казне, пресуда у стању да. осуђенога жигоше сталном мрљом. Ово гледиште побудило је и комисију да урачуна у преступна дела и сва кажњива дела по другим законима, код којих се као главна казна може да изрече губитак права на јавну службу.“

8 Сада се оба израза удотребљују један поред другог. Тако у 35 308—311 Зак. о пловидби. Израз, који је идентичан с овим, који ми предлажемо, већ је употребљен у Војном Казненом Заковику, види 5 162, 165.

+ Овде напомињемо да смо у преводу реч „Уегђгесћеп“ на неким местима превели са „злочин“, а на некима са „преступ“, што у ствари