Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

188

нога, да ће се куршум одбити од хаљина, или кад би какав хипнотизер издао заповест хипнотизираноме, да он после неколико дана опали шамар каквоме човеку.

Међутим питање је, да ли се може сматрати да је целисходно проширење кажњивости, које се овим путем постизава. Уз ово, примећујемо на првом месту да ово проши. рење свакако није тако замашно ни према нашем садашњем закону ни према многим страним законима, као што би се то могло узети, према ономе што је наведено. Јер ми и сада казнимо, а тако и Цирих, Берн и Шведска и многи други закони, успело подстрекавање, баш када учинилац није извршио никакав покушај, само ако сам подстрекач није спречио покушај, што опет није ништа друго, већ примена правила науке о покушају, на одустанак од покушаја. На тај начин проширивање се само распростире на неуспели или још несвршени покушај подстрекавања и помагања, која претходе злочину. А у колико треба да буде безусловно некажњиво једно тако покушано подстрекавање, то је бар веома сумњиво. У изменама и допунама немачког казненог закона од 26 фебруара 1876 и у белгијском закону од 7 јула 1875 год. усвојено је ово правило и односно подстрекавања на веће злочине, и ако је оно ограничено на таква дражења, која су учињена писмено или с обећањем каквих користи,136 А дански закон иде још један корак даље, пошто он у опште припрећује казном пи покушано подстрекавање, као што излази из његовог 5 52. „Сразмерно мања казна наступа онда, кад подстрекачу није пошло за руком, да код другога произведе одлуку да учини злочин“. То исто важи п по 5 3! закона за Солотурн и по аустријском и енглеском закону; зберћеп, Плеезј, чл. 47. Швајцарски пројекат има подобан пропис у 5 14, али се ограничава на злочине, који се казне робијом. Најзад, готово су свуда кажњива јавна позивања на злочине. У ствари сада има читав низ криминалистичких писаца, који изјављују, да је уређење, по коме се казни п

198 Ко кога позива на извршење каквог злочина или на саучашће у каквоме злочину пли ко такво позивање прими, биће итд.

Ипак само усмено учињено позивање као пи примање таквога позивања, само ће се онда казнити, кад је позивање или понуда скопчана с давањем какве било користи.