Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

189

безуспешно подстрекавање, како теоријски најтачније тако и практички најупотребљивије.:““

Свакако да је у последњем погледу било примећено, да овде може да буде веома непоуздано да стоји каква сигурна основица, јер саме речи, баш кад су у ствари и изговорене, могу се лако рђаво разумети, нетачно протумачити или изопачити, због чега и немачки и белгијски закон траже, или да је доказ за подстрекавање писмен, или да он стоји у вези са нечим више материјалним, као обећањем користи. Међутим на ово се може одговорити да је у овоме погледу положај потпуно исти и пошто је учинилац делао, пошто се ту није даље нашло да је нужно или целисходно, да се одговорност подстрекача ограничава. Разлика је само та, што, док можемо бити прилично сигурни, да ће се онде где нема таквога делања, моћи противу подстрекача подићи оптужба само на основу сигурних доказа, у противном случају биће сасвим друга сразмера.

Предложено уређење доноси још собом и то, да ће се и. предходећа помоћ моћи казнити и ако злочин још није покушан #. пр. да је онај крив за кажњиви покушај убијства, који другоме набави отрова за какво намеравано убијство. И о овоме налазимо примера и у важећим законима, тако имено 5 50 данског закона показује, да у Данској стоји тај случај бар тада, кад се такозвани учинилац већ био решио на злочин кад је делање помагања било учињено. Узимајући практички, и по уређењу, које ми овде заступамо, неће бити говора о томе, да се од овога иде даље. Они случајеви, у којима, ће стојати делања помагања, која испуњавају услове за какав кажњиви покушај, и ако онај, коме се чини помоћ, још није ни дошао до какве злочиначке одлуке, биће тако

137 Хелшнер, Систем Т с. 358, од Бури, Саучашће, с. 56, Бауер, Расправа 1 с. 430, од Бури у „Новинама за правосуђе“ 1876, с. 208, Ј. Форсман, Саучашће, с. 165, где се вели: „ја ее могу односно главне ствари само придружити речима Вехтера“ (Опште Судске новине за краљевину Саксонеску, с. 1): „Према томе је за њега (Подстрекача) делање подстрекавања почетак извршења оног злочина, на који се он решио, он тиме одпочиње стварно извршење његове злочине намере и с тога његова делателност подпада под категорију покушаја онога злочина, који је он намеравао, чак и тада кад је тај покушај остао без успеха; то је управо покушај, чији је успех спречен спољним околностима, које не зависе од воље лица, које чини покушај.