Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

190

ретки, да се на њих не треба ни обзирати. У осталом и наш садашњи казнени закон отишао је веома далеко у једноме јединачном случају, у погледу кажњавања делања помагања, тиме што се по 58, Гл. 19 казни тешким затвором онај, који начини лажне кључеве некоме другом, који има намеру да краде. А зацело неће никада ни говора бити о томе да се овде кажњава помагање у мањим злочинима или кад је мање пзражен његов противзакони вид, чак кад се начелно признаје његова кажњивост п тако се може рећи да је овде реч о извођењу једнога правила, које је већ сада признато у нашем законодавству у једном од најпрактичнијих случајева.

Као што св види из онога, што је горе наведено, код уређења, које је сала у употреби, свуда, онде, где се недозвољено делање не може извршити, од кога било лица, на исти начин или због природе ствари или због прописа закона, настају сумње о томе на кога се казнени пропис има да примени. Ако ово треба да се избегне, 'онда морамо ударита новим путем: Мора се у самим специјалним одредбама изрећи оно што закон у ствари хоће, Овај се захтев пројектом задовољава на тај начин, што се у казненим прописима у специјалном делу, онде, где треба да буде кажњен не само непосредни учинилац или саучинилац, стављају речи „садејствовао“ или „садејствовање“. Овим се постижу разне користи. Пре свега овим се много олакшава постављање питања код поротнога суђења, пошто ће често гласити као извештачено питање, да ли је саучасник сам крив за кажњиво дело. Али осем тога ово уређење — што комисија сматра да је веома важно — биће од великог значаја са разлога, што ће закон одређивзти у сваком појединоме случају, да ли треба да буду кажњена и друга лица, осем непосреднога проузроковача повреде закона. Овим се решава тешко питање, у колико је казнени пропис управљен против свију и свакога или само противу лица у особеним положајима с особеним својствима. Тако код крпвица у јавној служби, издаје поверених тајни, злоупотребе поверења, остављања у безизлавном стању каквога лица, за које стоји обвеза за старање, злоставе деце од стране родитеља, прекршаја уговора, стечајних деликата и преваре при облигаторним односима, као и код разних