Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Односно врсте преступа, који дају овлашћење да неко може бити жигосан кео особито опасан злочинац, једва да ће ко бити противан, ако се овде уброје параграфи закона, који говоре о опасној паљевини, разоравању динамитом итл. тровању, ширењу опасних епидемија, прављењу лажних новаца, силовању, блуду с децом, подвођењу, отмици деце, тешкој телесној повреди, хотичноме убијству са и без предумишљаја, побацивању у виду заната, разбојништву и уништавању објеката од знатне вредности. Исто тако не ће се спорити, да и класа опасних лопова спада међ оне, за које људско друштво има потпунога разлога да их учини нешкодљивим. Код нас су познати типови лопова као Гјест Бардзен п Оле Хојланд, а сваког дана можемо да читамо о оним међународним лоповеким бандама, који свој посао опет почињу, чим се из затвора пусте, који често чине стварне несреће и изоставити поткопавају сваку сигурност и свако поверење у друштве-

У

ним односима. Напротив можда ће се узети, да је пројекат у неколико даље отишао, у области деликата противу морала, кад се овде наводи и завођење малолетних (8 197 и 198). Међутим, када се на то погледа како

зетци. Ми можемо наш систем удесити у опште за лица у поврату. Кад законодавци предузму мере противу ових, онда се оне лако могу удесити и за остале,“ Међутим ми не држимо да код нас има разлога да останемо при поврату. У ствари, проширена примена овога устројства, била би чак једна гаранција за кривца, која би га штитила од неоправдане строгости. У свима случајевима, гди се и по пројекту донушта доживотно лишење слободе, лакше ће се изрећи ова казна онда, кад је суд принуђен да њој прибегне, у случају кад ваља водити рачуна о заштити друштва.

Швајцарски пројекат, који је до сада једини од свију европских заког одавстава примио ову мисао, има о томе у 5 41 једну одредбу, да ако је неко бар десет пута претрпио казну лишење слободе, због преступа противу тела и живота, преступа противу својине, преступа противу јавног поверења, противу морала или због опште опасних преступа, и у току од три године дана, по издржању последње казне, поново учини један од ових преступа, суд га може, ако узме да ће он опет доћи у стање поврата, независно од осуде на заслужену казну за тај преступ, упутити извесноме одбору, који је заједнички за сву Швајцарску, који одбор, после подробне истраге, може наредити да се он смести у какав особити завод за време од најмање десет а највише двадесет година. По нетеку од пет година може онај, који је први пут на овај начин ухапшен, бити пуштен, ако је издржао две трећине од казненога времена и ако се узима да он у будуће пе ће учинити никакав преступ. Односно ових одредаба,види Норвешке новине за право за 1895, с. 322.

ПЕН

ти] ; ЗНА [ЕВЕ