Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

918

поједини завођења врше као неки спорт, с правом пасијом, мора се признати, да и овај преступ може добити особито рђав карактер, да од једног порока који је већином више подобан моралној осуди него ли кривично-правном поступању, постаје један гнусан злочин и једна друштвена несрећа. Кристијан У Гоу, који у осталом у овом погледу никако није био строг, ипак је гласио „да ко би без стида једну поштену девојку или удовицу, после друге, или три или још више осрамотио,“ казниће се не само као обично, „већ да треба да буде кажњен или смрћу или на други начин, највећим казнама, да другима служи као пример за застрашавање“. Пројекат је далеко од тога, да се враћа драконским одредбама овога законика, али ипак вредл да се истакне, да је, бар делимично, њему служила за основицу једна правилна мисао. Што пројекат овде наводи и бигамију, учињено је усљед једне подобне оцене, а нарочито усљед искуства, које показује, како се н овај преступ од појединих у виду спорта и заната упражњава и често служи као средство за пљачку, превару или подобне преступе.

У осталом морамо при оцени овога питања прво указати на то, да веома много зависи од врсте преступа, какав обим мора да је имала преступна делателност, те да би се могло рећи, да она преступника жигоше као опште опасну индивидуу.

Закон истина тражи као минимум два злочина: кад се дакле код највећих злочина мора сматрати да су два довољна, паметан суд у другим случајевима тражиће сасвим другу творницу злочиначке делителности. А даље примећујемо, што ћемо мало доцније и из ближе објаснити, да није мисао закона та, да и само чињење нешкодљивим, којесможе да наступи усљед одлуке суда, да је дотични злочинац 960бито опасан, треба да буде апсолутно и да не треба да стоји у сразмери са врстом учињенога злочина.

Посљедица тога, што се изриче да је оптужени особито опасан злочинац, та је, да обична законска казнена скала важи само као минимум казненога времена, коме се он има подвргнути. Суд ће дакле моћи утврдити минимум, у међупростору ових граница, сагласно с општим правилима о одмеравању казне. Међутим, кад ово време прође, моћи ће се на основу учињене изреке, дотични кривац да задржи по сље-