Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

214 дујућим ближим правилима, која треба поставити у закону о извршењу казне.

Ако се нађе при ближем испитивању, које треба поновити у извесним међувременима, да се оптужени још не сме вратити људском друштву, као слободан човек, онда ће се према томе моћи и да поступа. Ипак ваља ограничити време, на које се казна може да распростре, и комисија предлаже, да се утврди, да време, за које осуђени може да буде задржан, преко досуђеног му казненог времена, буде до тродуплог казненог времена, али ни у коме случају дуже од 15 година, преко овога времена. Овим ће се задовољити друштвене потребе. Лица, која су учинила веома опасне злочине, биће свакако осуђена на тако велику казну, да кад се њој дода тројно време или 15 година, онда ће се постићи да они буду пуштени тек као старци. Код мањих преступа (н.пр. 8 197 у вези с 5 62) свакако тројна сума неће изнети преко 2 године и три месеца; међу тим цело казнено време изнеће на три године и сматра се да се овим може много да постигне,156

Свакако да се може учинити приговор, да ако се признаје теорија о непоправимима, онда да није логично, да се односно ових поставља какво друго ограничење сем смрти. Међутим на то одговарамо, да се у сваком случају ипак мора с тиме бити на чисто да људске одлуке нису непогрешне и да, ма колико њих било, који су непоправими, ипак у поступању с њима ваља, у колико је могуће, избегавети сваку непотребну строгост. У ствари, по правилу ће моћи да се узме, да ће знатно бити смањена опасност и код најопасније индивидуе, кад се она у друштво врати као старац. Кад су и склоности скроз рђаве, ипак ће старац, као што искуство учи и као што је и Амицбел казао у своме извештају за Петроградски Конгрес, ретко продужити с истим средствима, која је као младић употребљавао, а то ће већ знатно ума-

156 () томе се готово сви слажу да лишење слободе не треба да буде на свагда, већ да увек мора да има могућности да се чини отпуштање на пробу. Тако је први немачки земаљски скуп међунар. криминалистичког удружења једногласво одлучно, да такво отпуштање треба да може да буде после пет година. Напротав, у колико нам је познато, предпог за апсолутно ограничење у времену, учињен је само у швајцарском пројекту.