Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

у 247

Кона који о томе говоре имају такве прописе, који се у основу слажу са 5 84 крив. с. пост; они постављају алтернативу: све или никога. Тако немачки казнени закон 5 63, угарски 5 115, аустријски пројекат 5 76 (види 5 77), по коме се прави изузетак код ствари које подлеже безусловно приватном гонењу. Међутим неки закони праве у овоме изузетак у толико, што допуштају да се тражи да се казни само подстрекач, тако Цирих 5 51 и С. Гален 5 44, и како се не може порицати, да се овим ограничењем одстрањује оно што је најгоре при безусловно слободном избору, ово уређење заслужује да се препоручи.

У појединим случајевима уобичајено је да се у закону опредељује, да ће се само на приватну тужбу моћи истраживати преступи, који по правилу подлеже безусловно јавној тужби, онда, кад су онп учињени од извесних лица, а то је од блиских сродника повређенога. Тако код крађе, утаје и преваре. Овде наступа питање како да се поступа кад су више њих заједно учинили какав преступ, који се према некима има да истражује само по приватној тужби, а наспрам других по службеној дужности. Као што се лако може видети, ово питање неће се решити усвајањем каквог правила као што је оно из 5 84 нашег крив. г. пост.; много пре ће та околност, што нема особене одредбе, учинити, да сем овде без изговора оптуже по службеној дужности они, који би могли бити гоњени и без воље повређенога, да су преступ сами учинили, док ће други остати слободни за то, што нема тужбе. Овај резултат изрично признају и немачки закон 5 247, угарски 8 115 и аустријски пројекат 5 76. Међутим могло би збиља изазвати незгоду, кад би услед оваквог уре: ђења остао слободан главни кривац, и ако је крив, док би био кажњен онај који је наведен, и у ствари било је примера, да су овакви случајеви вређали јавну правну свест. (Тако види Бенц, Казнени Законик за Кантон Цирих, с. 41). Кад је каква крађа учињена у интересу дотичнога лица, веома рђаво излази, баш кад овај није у исто време и подстрекач, да страни саучесник треба да буде кажњен, а овај други да остане без казне. И кад је један син помагао једну целу лоповеку дружину при покрађи његовога оца, то, с једне стране, радња синовљева потпуно губи онај особени карактер, којим би се иначе могла да правда дозвола, да истрага наступа