Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

којих последњи у 59, види 8 11, прописује, дани иностранци могу да буду кажњени за какве било преступе, учињене у иностранству, кад стоје услови за кажњивост, како по иностраном, тако и по угарском закону. Ну и руски и хрватски пројекти придружили су се овој мисли у већем или мањем обиму и може се баш доста сигурно узети да ће она по времену постати законом, бар код већине већих народа.“ Тиме, што наш закон, као и многи инострани распростире државну казнену власт на преступе, које иностранци учине у иностранству наспрам Норвешке или наспрам Норвежана, признаје се такође интерес, који је једнак са горе поменутим. Ну отуда није потпуно јасно изведена права конзеквенца. Одредба, која би се унела у наш закон, по којој ми можемо да казнимо Француза, који у Француској убије каквог Норвежанина, не би ни у колико томе допринела, да појача сигурност Норвежана, који путују по Француској. Нигде у свету неће Норвежани бити мање варани, подкрадани, вређани, злостављани или убијани за то, што је то дело кажњиво, не само по законима дотичног места, већ и по нашем закону, а осем тога има много преступа, који се јако осећају и ван граница поједине државе, без да би се могло сматрати, да су ти преступи у правилном смислу управљени

27 Дотични прописи угарског закона гласе:

59 „По одредбама овога закона казниће се и онај иностранац, који учини какав злочин или преступ у иностранству, који није наведен у 5 7 под 2, ако не наступи његово издавање, по уговору или по досадашњем узусу и Министар Правде нареди кривичну истрагу“.

5 11 „За злочин или преступ, који је учињен у иностранству, не може да се отпочне кривична истрага у случајевима 55 8 и 9, ако дело није кажњиво по закону места, где је учињено или по угарском закону — или ако је по једном ол ових закона престало бити кажњивим, — или ако је компетентна инострана власт казну изрекла“.

5 12 „Ако је у случајевима 9558 и 9 казна за какав злочин или преступ, блажија по закону места учињенога дела, нежели по овоме закону, то ће се прва казна применити“.

5 13 „У случајевима 55 8 и 9 део казне издржани у еностранству има се увек урачунати у казну, која се има да изрече по угарским законима“. Чл. 6 и 7 италијанског закона садрже прописе, који се у главноме слажу са угарскима, ппак се тражи да се ствар тиче каквога преступа, који се може казнити казном лишења слободе од три године. Од прилике то исто тражи се и по руском пројекту. Напротив аустријски и хрватски пројекти иду тако исто далеко као и угарски закон.