Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

88

противу свију оних, који због њих трпе, н. пр. лажно банкротство. Ако се дакле жели да се озбиљно своји поданици заштите, то нема другога средства, већ да све државе једна другој помажу, како у издавању тако и у кажњавању и да тако једна другу међусобно допуњују.

Услед ових разлога, пројекат поставља у 8 12, 4 В правило, да ће се казнити у држави они преступи, које иностранци учине у иностранству, ако је то дело кажњиво и по закону места, где је учињено и учинилац или станује или се бави у држави, а томе св по 5 18 од. 2 као даљи услови имају још додати, да стоје услови за кривичну истрагу и по иностраноме закону, дакле за случај кад то треба, да стоји и тужба повређенога, да дело није застарило, да није донета ослобођавајућа пресуда или да није издржана досуђена казна.

Противу оваквог проширења казненог права једне државе, не може се заиста учинити никаква озбиљна замерка. Како је овде говор само о праву а нео дужности (види 5 18, 1 одељ. то нема бојазни да ће се овим какав несразмеран терет наметнути. Осем тога не може се тврдити да се овим излази из оквира онога, што је допуштено једној држави наспрам друге или наспрам поданика друге државе. Све државе знају, као што ћемо одма изближе изложити, у којим ће случајевима оне изрицати казну над иностранцима, за дела учињена у иностранству, и то шта више само по њиховом сопственом казненом законику и без обзира на то, да ли је дело кажњиво по законима места, где је учињено и бег да се тражи при подизању тужбе да се оптужени находи у држави. Овим се потпуно признаје да никакво међународно правило овде не ограничава казнену власт, чак кад поменути закони и законски пројекти још не би били доказ да овакво правило на сваки начин не ужива потребно опште признање.

К 8 12 Љ 4 а. Готови сви закони слажу се у појединим случајевима у томе, да се земаљски закони имају применити и на иностранце у иностранству, без обвира на законе места учињенога дела. Тако овде чине једино изузеће само дански и англикански закони. Такви су случајеви нарочито напади на државу, с намером да се револуцијом обори државни устав (велеиздаја), злочини правлења и протурања лажних новаца и подобни. Први злочин обично није кажњив по закону места, где је учињен, али ипак зато не може се никаква примедба,

ПРОЈЕКАТ —— МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 8