Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

44.

погледу изнео, да се друштво не сме лишити употребе овога, казненог средства у изузетним случајевима, где би то могло "захтевати одржање правног поретка (Извештај кривично правног одбора Љ Т, 1888 с. 58—61). |

У Швајцарској је један савезни закон од 1874 забрањивао кантонима употребу смртне казне; али је овај закон опет укинут народним гласањем од 1879 од прилике са 200000 · гласова против 180000, и од тога доба један низ мањих кантона поново је ову казну увео, имено Швиц, Цуг, Обвалден, Апенцел 1 Е, Свн-Гален, Луцерн, Ури, Валие, Фрајбург и Шафхаузен, док су већина и то баш од најнасељенијих кантона, као Цирих, Берн и Женева у свему до сада задржали њено укидање. Ипак овоме преокрету у Швајцарској не може се придати никакав значај. Четири до пет година и сувише је мало време да би сву једној тако малој земљи, као што је Швајцарска, могла постићи каква сигурна искуства. Намножавање злочина овде може врло лако бити услед каквог случаја. К томе није ни доказано да је криминалитет порастао. У новом швајцарском пројекту казненога закона нема смртне казне. У одбору који се бавио прегдедом овог пројекта, предлог за увођење ове казне одбачен је са 15 против 4 гласа. Међутим вели се да ће се одлука о овоме питању оставити сваком поједином кантону, да не би она извођењу општег казненог закона на путу стојала.

У осталом од времена поновног увођења до сада су извршене само три смртне пресуде.

У Белгији, где смртна казна до душе законом није укинута, али од 1868 више никако није извршена, износио је "за време од 1847 до 1863 број извршења 36, а број осуђених због убијства 188. За 17 година од 1864—1980 било је 128 осуда због убијства, али ниједно извршење (Нојуата АвосаПоп Керотњ“ ОКбођег 1888 с. 15). Од 1881 до 1890 било је 86 пресуда због убијства. Како је становништво од 1864 од прилике за 20 процената порасло, то ово у ствари представља опадање.

И у немачким државама, Саксонској, Олденбургу, Насави, Бремену, Анканту и Десави, где је смртна казна била „укинута пре постања општег немачкога казненог закона, искуство је показало да нема разлога за њено увођење.