Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

45:

У ствари и у немачкоме рајхстагу било је расположење да се по примеру ових држава учини и само благодарећи снажној вољи Бизмарковој Немачка још на првоме месту у своме законику има смртну казну.

У свима цивилизованим земљама употреба смртне казне, наравно у доцнијим временима, имено у току овога века, јако: је ограничена и за велики део злочина укинута; што се тиче осталих за које она као казна постоји, она се по правилу преобраћа путем помиловања у казну доживотног лишења слободе. Не да се тврдити, да искуства озде говоре у корист смртне казне, да се број злочина умножио у колико се више помиловање примењивало или да су злочини за које је смртна казна укинута, наклоњени или бар у мањој мери опали нежели други ва које је она задржана. Шта више у многим случајевима може се противно овоме доказати. Тако у Енглеској у време 1855—1859 од 18795—1879, разни злочини, којп су пређе били смрћу кажњавани, опали су од 7287 на 5149, док се убиство, за које је смртна казна пре свију злочина, била задржана, попело од 167 случајева на 255. Исто тако убиство није доцније у тој мери у овој земљи опало, као друга кривична дела у последњим десетинама.“ Да је исто искуство и у Саксонској учињено утврдила је сама саксонска влада кад је у години 1868 предложила укидање смртне казне:

„Очекивање да ће се смањити број злочина који су припрећени смртном казном, није се испунило, шта више злочин убиства у познијим временима чешће се јавља. Међутим ово није никакав разлог за задржање смртне казне пошто овај акт, на против изгледа да показује да припрећавање смрћу није имало никакво застрашујуће дејство. На против мора се утврдити да се број злочина који су по старом закону били припрећени смрћу, а по новоме не, није знатно умножио, што се да приметити и у погледу злочина, за које је смртна казна била укинута у години 1838.3"

Даље, ако бацимо поглед на земље, у којима смртна казна истина нити је путем закона нити путем праксе укинута, но где се привремено пошло тим путем да се она упо-

36 За убиство били су оптужени у временима: 1865—1869: 343, 1870—1874: 286, 1875—1879:: 340, 1880—1884 : 318, 1882—1889 : 350, на смрт били су осуђени 112, 101, 153, 184, 151, а погубљени 51, 52, 93, 65, 86.

837 Мотиви ва немачки казнени закон Анг. 2. 6, УП.