Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

52

уму, да се често ту сустичу и други фактори, нарочито имовински односи, тако да је то тешко, да се из голих бројева. изведу сигурни закључци. С тога кад се уз употребу статистичких података, специјално за Енглеску наводи да су се разни злочини који су раније били смрћу кажњавани, шта више знатно умањили, пошто је за њих смртна казна укинута, док је једновремено наступио знатан прираштај оних злочина, који су и на даље били смрћу кажњавани то се ова тврђења и за то наведени бројеви морају узети с највећом предосторожношћу. Даље, кад би бројеви наведени за Енглеску и тобож из њих изведени закључци били безусловно поуздани, то би се морало одржати да би се у Енглеској, таквим искуствима пред очима, смртна казна укинула што је пре могуће. Али као што је познато смртна казна ипак је тамо задржана за најгрубље злочине. И у многим другим државама, у којима у последњим годинама питање о укидању смртне казне играло извесну улогу, она је задржана а делимично чак поново уведена. Тако у Француској је тек у Мају 1894 године један предлог о укидању смртне казне одбачен у скупштини са 8358 противу 150 гласова, а у толико се мање може узети да у Француској нису били потпуно упознати, са изнетим статистичким материјалом пошто је умесност смртне казне тамо веома оспорена била; види од проф. Листа 1894 издано дело „Кривично право европских држава“ стр. 444, где се између осталога наводи да у Француској они, који би хтели укидање смртне казне, сачињавају пре какво удружење сјајних. говорника нежели какву велику масу, и да су се на једној главној скупштини друштва „оос16Е6 облегаје дез Рмзол5“ у години 1887 појавили многи ревносни браниоци смртне казне. У најновијем времену у Француској чак је покренуто проширење употребе смртне казне, наиме за издају у време мира (поводом Драјфусовог процеса крајем 1894 године). У Швајцарској, пошто је савезни закон од 1874 год. против употребе смртне казне укинут народним гласањем године 1879, ова је казна у више кантона поново уведена; види ближе у поменутом Листовом делу стр. 389—890 и Северне правничке новине за 1895 стр. 305, 816, и 891, дакле се може видити да је смртна казна поново уведена у десет кантона и да су од 1891 године извршене три смртне пресуде и то две у кантону Луцерну и једна у кантону Швицу. У Финској где је смртна