Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

51

"радова на закону од 1874 године о изменама кавненога закона, услед тражења Оделстинга које је 1869 године управио на владу. Влада је предложила да се смртна казна задржи. До истога резултата дошао је у 1872 год. дотични одбор Стортинга, (Индстр. 0. М 94, Сторт. саошшт. 1872, 6 св.), премда се већ код појединих чланова одбора била, појавила сумња о томе да ли је она умесна п да ли је треба задржати са етичкога гледишта. При расправи у Стортингу ствар је узела такав обрт да је предлог, који је у Оделстингу био изнет, о укидању смртне казне, био одбачен са свима гласовима сем гласова предлагача, премда су више чланова и у Оделстингу и у Лагтингу изјавили да су њени принципијелни противниди, види Ногпев епде за 1874, Одеј Штпаве с. 344—874 и 375 (изјава 27 посланика да су принципијелни противници) и Рао псе с. 98—110. После ових догађаја у год. 1872 од 1874 може се према томе с разлогом узети да је општа правна свест овде код нас тада у велико и потпуно била против укидања смртне казне. А ја се нисам могао уверити о томе, да је за кратко време од око 12 год. које је од тога доба, протекло, наступио такав обрт у правној свести народа, да би се сада с њиме у сукоб дошло, кад би се смртна казна задржала. Ја чак држим, да је смртна казна, за општу правну свест, као што је и ја сам сматрам, сасвим праведна казна, у случајевима, кад се ствар тиче најгрубљих злочина противу живота својих ближњих, због чега тада њена употреба, не долази у сукоб ни са начелом, да казна и злочин треба. да стоје у извесној одређеној сразмери. Исто тако ја не сумњам, да би она, кад би се употребила с овим ограничењем и ако би се многи изузетци могли навести — имала застрашавајуће дејство: Ово моје гледиште наслања се баш на оно, као што се мени чини природно посматрање, да је живот за већину људи највеће добро и да не постоји ништа друго чега би се они више бојали од смрти. Истина стоји нарочито за доцнија времена један цео низ података, који изгледа да директно говоре против овога мог схватања. Али ја држим да се при оцени ових података не може бити довољно предосторожан. Ови податци за већину земаља, обухватају једно сразмерно кратко време, кад је реч о питању као што је ово о коме говоримо (20—80 година а делимично још и мање). Код оваквих статистичких података треба осем тога имати на 4%