Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Р та 61

из народа до 1867 год. у Хрватској до 1872, у Србији до 1878,25 у појединим швајцарским кантонима док нису једним законом од 1871 год. укинуте, а у Финској оне су биле у важности до најновијега времена, и ако су све ређе примењиване. Још данас оне су у употреби у великоме обиму у Данској, наспрам мушких лица испод 18 година, као што се у осталом и код нас примењује на дечаке испод 12 година. Да батине код нас не представљају у каквој већој мери лек, који сузбија поврат, имамо искуство које нико неће моћи оспорити, а то важи и за Данску. И тамо је број младих злочинаца и поред батина у току година знатно порастао, док је криминалитет старијих готово једнак остао. Од 1866—1870 до 1886—1890 износио је просечни прираштај криминалитета, код људи у односу ка становништву 12 процента, прираштај код мушких особа између 15 и 20 године преко 52, а „код деце испод 15 година 120 процента,“б

Велики број земаља! задржао је батине у већем или мањем обиму на једном извесном пољу, а то је као дисциплинарну казну у апсанама и казненим заводима. Овде се дакле могу прибављати искуства о њеном карактеру и њеном дејству и сравњењу са осталим казнама. Јасно је да она овде дејствује под приликама, које су за њу најповољније, она се по.правилу изриче од страле онога који добро зна особу кривца и према томе зна. у колико треба овај начин поступања да примени, она се примењује брзо и сразмерно сигурно после кривице и осећа св чисто као физичко трпљење без икаквих неповољних последица за будући положај казненога у друштву, као што је то случај код телесне казне која, се изриче јавном пресудом. Према овоме може се мирно казати, да ако се њено преимућство ни на овом пољу не може да утврди онда је то несумњив знак да она не може задржати своје место као једно опште казнено средство.

45 Овде је она укинута зато „што се показала као нецелисходна“ види казнено законодавство садашњости | стр. 358.

45 Види Споменица одбора за државни надзор над васпитањем деце Копенхаген 1895, стр. 21. Види и Р. С. Грам у часопису за казнене заводе 1895 стр. 1.

47 Тако Норвешка, Шведска, Данска, Финландија, Русија, Енглеска, Прајска, неколико других немачких држава и т. д. на против нема је у опште код романских држава и у Аустрији, Баденској и т. д.