Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

62

0 користи батина у осталом потпуно се разилазе мишљења људи, који су посвећени казненим заводима. На пени"терцијарним конгресима у Лондону 1872 п у Штокхолму 1878, већина од њих изразила се противу ове казне, а на збору чиновника немачких казнени завода у Штудгарду 1877 тодине она је одбачена са 47 гласова противу 42. Ова подела мишљења на сваки начин показује да не треба покушавати да се примена батина прошири и на поља, где су услови за њено повољно дејство много лошији него у казненим заводима, 8

Кад се према овоме мора сматрати да нема разлога да -се узме, да би поновно увођење батина било какво успешно средство за сузбијање рашћења криминалитета, нарочито преовлађивања бруталних и сурових злочина, — ипак се човек може радовати томе, што се код нас не може доказати да расти онај криминалитет, против кога би батине требале да буду радикални лек. Да код нас не само број злочина у опште него баш и најгрубљих злочина, пре опада него ли расте, на другом је месту већ изнето.9 Међутим ми ћемо овде ово питање изближе да расветлимо, а нарочито, у колико имамо могућности према постојећим датима, обратићемо пажњу на грубе злочине, у којима се огледа велика бруталност или морална поквареност.

Изванредно помоћно средство за овај циљ пружа нам преглед о криминалистици од !846—1885 који је године 1888 издао статистички биро.

По овоме износио је број оптужби: (Види таблицу на страни 68).

Особених података у грубим телесним повредама немам али овде могу изречене казне у толико пре служити у неколико као мерило, пошто закон за време периоде, о којој је реч, није мењан, а може се узети да је одмеравање казне постало нешто блажије. Од 1865—-1866 због телесне повреде осуђено је на робију свега 30, 1884—1885 свега 17, што на сваки начин не показује рашћење суровости.

48 Види Екерт у „Напађиск дев Сбу. П 1888 с. 98, Кроне „бе[апетшвкипде“ 1889 с. 354, Егапзасћопз ог Фће бшегп, Реп Сопетевв у Лондону“

1872 с. 384, и у Штокхолму 1878 с. 282 и 569. 43 Види Гец, Пројекат за закон о морално узанађеној и напуштеној

деци 1892 стр. 58, пр.