Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Т ДЕО Опште одредбе

Уводне одредбе

Прво питање, на које треба одговорити, то је питање које кажњиве радње треба да буду предмет Казненога Законодавства. Узима се, као што је то опширније изведено при ревизији војног Казненог Законодавства, која је такође стављена, у дужност овоме одбору, да већина разлога иде у прилог тога, да се војничке кривице, као и до сада, издвоје у особени Војни Казнени Законик. Међутим осем ових кривица тешко да има других каквих кажњивих дела, која не би требала да уђу у Општи Казнени Законик.

Могло би изгледати да би најбоље било, да се пројекат придружи идеји, која је служила за основицу изради садањега закона, а та је: да у опште у Казнени Законик треба да уђу таква дела, којима се врши непосредна повреда права или која непосредно иду против државних циљева и према томе спадају под појам правих преступа, док би прописи, којима се иде на то, да се заштити од посредне штете и отклони опасност од повреде права и која према томе спадају у полицијске иступе, требали да буду или само узгред увршћени на таквим местима у законику, где за то има нарочитога равлога или на сваки начин да буду предмет једног особеног Полицијског Казненог Законика. Међутим по нашем мишљењу противу овога гледишта могу се учинити разложни приговори. Лако седа увидети, да би, кад би се извело ово издвајање, које се заснива на тако унутарњим разликама, као што су основ и циљ одредаба, наступила стална несигурност,

1%