Proslava 50-godišnjice Srpskog akademskog društva "Zora" u Beču o Vidovu-dne 1914. god. : 1863. - 4. X - 1913 : posvećeno "Zori" i Srpskom Narodu

Даворин Јенко је, по мојој молби, химну компоновао. Њене милозвучне мелодије, њене _речи пуне патриотских осећаја и љубави за народ свој учиниле су, да је Зорина химна

постала српска народна песма, и да је пева свако српско ђаче и сељаче!

Срнска војска је певала Зорину химну преко _ свих бојних поља пре и после свих окршаја

у балканским ратовима! У стварању Нове Велике Србије узела је и химна Зорина виднога учешћа. Она је напајала душу српскога војника за силну и сјајну победу!

Хвала ти Јоване Радивојевићу –- Вачићу и после 25 година на песми твојој, на химни Зориној! Ти си певао и желео, а српски војник је испунио жељу твоју, он је залечио старе ране Косовске!.. Зора је сванула!...

Хвала ти и слава ти српска „Зоро“, дична „Задруго“ Србинова!

ж ж Ж

Ево за спомен те лепе, те дивне химне Зорине. Читај је, памти је и певај је народе српски!..

Српском Академском Друштву

„ООРА“

. о двадесетпетогодишњици његова опстанка.

Боже братинства, љубави, слоге, По зори диван нек сине дан!.. Јединства мишљу — сунчаним зраком Да буде прожман, изаткан!