Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu
ДИ <
мме фирме која издаје фактуру (продавац), као и "тачну адресу њену:
Меае, назив фирме, којој се издаје (а) и место:
Начин пошиљања (лађом, жел. колима, поштом и т. Д.):
Успови плаћања (да ли за готово и колики попуст, или на почек, на меницу или на отворен рачун, и за које време);
Тачан опис ношиљњке, као: начин паковања, ембалаже, број завоја (колета), назив артикала, квалитет, количина, цена пошто је роба продата купцу, и то за сваки поједини 'артикал, и укупан збир (види страну 48).
Обично се на фактури још означује да се рекламације
(примедбе) о самој роби примају, и то за толико и толико дана. Ако се овај рок прећути, онда продавац сматра као да је купац задовољан, и доцније не прима никакве примедбе. Уз фактуру иде још обично и спроводно писмо, у ком се позива на фактуру и задужује њеним износом!). 6. Цена стајања робе, то је цена робе колико она стаје постављена у радњу, стовариште или магацин, дакле са свима трошковима, те се према томе шема стајања натази кад секуповној цени (по Фактури)дованцу још ни сви трошкови, као: подвоз (фрахт), обезбеђење, царина, трошарина, ажија“), истоваривање, подвоз од станице до радње (шпедитеру), уопште сви трошкови којих буде било. У трошак се, најзад, рачуна још и вредност оне робе која се можда у путу покварила и постала неупотребљива. Овакав се трошак подели (репартира) на осталу робу или артикле при тој "експедицији. Цена коштања робе израчунава се (калкулира) на самој фактури, обично црвеним мастилом, да пада боље у очи, и заведене се фактуре преписују у препис фактура и чувају као и остала писма (10 година) као књига за калкулацију.
При израчунавању цене коштања робе потребна је највећа тачност; јер погрешно израчуната цена стајања (калкулисање) може бити од двојаке. штете. Ако је роби стављена
1) Види у Кореспонденцији одељак: „Спроводна писма за робу“. гу Ажија је разлика по вредности новца између злата и сребра. Наурочито у оним приликама треба ажију узети у обзир, када 20 динара злата стају до 24 дин. сребра (ажија 4 дин. или. 200/0). Ако злато и сребро подједнако вреде, на пр. 20 дин, за 20, онда је злато и сребро ал пари (а! рап), ја ако би сребро више вредило него злато (20 злата 195 сребра), онда би тобила дис-ажија (као у нас 1876. године).